- То је толико далеко од свега што смо икада раније видели. Готово је невероватно - рекао је Валтер Мејер који прати ниво морског леда у НАСА.
Стручњаци за поларна подручја наводе да би нестабилни Антарктик могао да изазове далекосежне последице. Ширење леда у великим размерама на Антарктику регулише температуру планете јер бела површина одбија Сунчеву енергију натраг у атмосферу и уједно хлади воду око континента. Без свог тог леда који хлади планету, Антарктик би могао да се из Земљиног фрижидера претвори у радијатор, упозоравају стручњаци.
Лед који плута на површини Антарктичког океана сада мери мање од 17 милиона квадратних километара. То је чак 1,5 милиона квадратних километара морског леда мање од септембарског просека и знатно испод претходних зимских рекорда. Ради се о површини око пет пута већој од Велике Британије.
Мејер није оптимиста и сматра да се морски лед неће обновити у значајној мери.
Научници још покушавају да утврде све факторе који су довели до тако ниског нивоа леда, а проучавање трендова на Антарктику у сваком је случају било историјско изазовно.
Буђење чудовишта?
У години кад је оборено више глобалних топлотних и температурних рекорда у океанима, неки научници инсистирају на томе да је ниски ниво леда мерило на које треба обратити пажњу.
- Можемо видети колико је све то још рањивије - каже Роби Малет са Универзитета у Манитоби који је базиран на Антарктику.
Танак морски лед уз екстремну хладноћу и јаке ветрове додатно је отежао посао његовом тиму.
- Постоји ризик да се лед одломи и отплута у море с нама на њему - каже Малет.
Морски лед настаје на континенту од марта до октобра кад је зимско раздобље на јужној хемисфери, да би се лети увелико топио, а део је сложеног система који се састоји од санти леда, копненог леда и големих плутајућих ледених плоча копненог леда који плутају уз обале. Делује као заштитни омотач за лед који прекрива копно и спречава загревање океана.
Каролина Холмс из британског поларног истраживачког института објашњава да би пуни утицај смањивања морског леда могао да постане видљив како сезона прелази у лето и кад се отвара могућност за незаустављив затворени круг отапања леда. Како све више морског леда нестаје, отворена подручја океана остају изложена и апсорбују сунчеву светлост уместо да је рефлектују, тако да се морска вода загрева и последично долази до топљења још већих количина леда.
Научници то називају ефектом леденог албеда.
То би могло да доведе до додатног загревања планете и притом поремети уобичајену улогу Антарктика као регулатора глобалних температура.
- Питање је да ли будимо чудовиште Антарктика. То би била апсолутна катастрофа за свет - каже глациолог Мартин Сигерт.
Догађа се незамисливо
Постоје знакови да је оно што се већ догађа с леденим плочама Антарктика у распону најгорег могућег сценарија од онога који је био предвиђен, истиче Ана Хог са Универзитета у Лидсу.
Од 90-их година, губитак копненог леда Антарктика утицао је на пораст нивоа мора за 7,3 мм. А чак и скромна повећања нивоа мора могу да изазову опасне високе олујне таласе који могу да униште обалне заједнице. Ако би значајне количине копненог леда на Антарктику почеле да се топе, последице би биле катастрофалне за милионе људи широм света.
Као самосталан континент окружен водом, Антарктик има властити временски и климатски систем. Све до 2016. године морски лед на Антарктику зими се ширио и растао. Но, у августу 2022. године, екстремни топлотни талас погодио је источни Антарктик, подигавши температуре на -10 степени Целзијуса у доба када је требало да буду око -50.
- Када сам почео да проучавам Антарктик, пре 30 година, никада нисмо мислили да би тамо могле да се догоде екстремне временске прилике - каже професор Сигерт.
Лед је лети премашио рекордне минимуме у три од протеклих седам година укључујући и фебруар ове године. Неки научници чак верују да ти рекорди ниског нивоа леда могу да значе драматичну темељну промену која се догађа на континенту - промену у условима који су ту регију држали изолованом од догађања у остатку света.
Научни Дивљи запад
Удаљеност Антарктика и недостатак историјских информација значе да је много тога још непознато.
- Подручје Антарктика још је Дивљи запад у научном смислу - истиче Роби Малет.
Научници знају докле се простире морски лед, али рецимо не и колико је дебео. Решење те загонетке могло би да радикално променити климатске моделе за ту регију.
У научној бази "Ротера" професор Малет користи радарске инструменте за проучавање дебљине морског леда за међународни истраживачки пројект под називом "Дефијант". Малет и други научници још покушавају да утврде узроке нестајања зимског леда.
- Постоји шанса да је то заиста чудан израз природне варијабилности - каже Малет што значи да се могло да креира много природних фактора и истовремено утиче на то подручје.
Рекордно топли океани ове године вероватно су фактор који томе придоноси, сугеришу научници - топла се вода, наиме, неће смрзнути. Такође, можда је дошло до промена у океанским струјама и ветровима који одређују кретање температура на Антарктику. Временски феномен Ел Нињо, који узрокује више глобалне температуре и тренутано се развија у Пацифику, такође може суптилно придонети смањењу морског леда иако је сада још слаб.
Малет каже да постоје врло добри разлози за забринутост.
- То је потенцијално стварно алармантан знак антарктичке климатске промене које није било последњих 40 година. И сада се појављује - закључује Малет.
