Како нам је објаснила Иранка која је била наш водич кроз Стари Град, Праг је саграђен од много слојева. Није нимало необично да се у једној грађевини стопи четири-пет различитих архитектонских стилова, што само по себи граду даје известан шарм. Уколико инвеститор жели да гради зграду и приликом ископавања наиђе на остатке историјске грађевине, законом је обавезан да о свом трошку инкорпорише њено очување у свој пројекат. Тако настају интересантна архитектонска решења која чешку престоницу чине заиста јединственом.
Прва станица наше туре био је чувени Астрономски сат. Реч је о трећем астрономском сату по старости у Европи и најстаријем астрономском сату на свету који још увек ради. Када избије пун сат, долази до малог перформанса, названог Дванаест апостола. Премда је већина туриста разочарана “представицом” која траје свега 45 секунди, њена суштина је занимљива и поучна: на сату су приказане четири пошасти којих су се Чеси највише бојали – Смрт (коју симболизује костур), Таштина (човек са огледалом у руци), Похлепа (човек са торбом пуном новаца) и Инвазија Пагана (симболизована човеком обученим као средњовековни Турчин). Испод ових фигура налазе се Анђео, Записничар историје, Астроном и Филозоф. Приликом откуцаја пуног сата, Смрт зазвони металним звонцем и обрне пешчани сат који држи у руци, а затим пред публику редом излазе статуице Дванаест Апостола који весело климају главама. Када њихова парада прође, петао закукуриче и тиме је перформанс завршен.
У самом историјском центру налази се и чувени Карлов универзитет, који представља најстарији словенски универзитет и један од најстаријих у Европи. У његовој непосредној близини наишли смо на споменик Моцартовом „Дон Ђованију“ чија је премијера била управо у Прагу давне 1787. године. У знак захвалности за ту част постављен је и споменик, који делује помало мрачно и језиво уколико се не зна прича о музичком спектаклу која стоји иза његове поставке.
Обишли смо и Јеврејску четврт где смо чули причу о лошим условима у којима су прашки Јевреји вековима живели. Наредбама власти били су изоловани у тај део града и упркос повећању броја становника, нису добили дозволу да га прошире. Стога није била реткост да две или више многочланих породица живе у једнособном стану, речима нашег водича, „једни другима на глави“. Посебно стајалиште било је код старог јеврејског гробља где смо чули део његове мрачне историје, која због забране ширења површине подразумева и до 12 слојева гробова једних над другима.
Како се наш обилазак приближавао крају, полако се спуштао и сутон. Град је одиста магичан у то доба, нарочито када се упале светла на Прашком замку. Изузетно нас је изненадило сазнање да су поставку светала око замка исфинансирали у целости светски познати Ролингстоунси! Наиме, овај бенд је након пада Гвоздене завесе био први који је гостовао у чешкој престоници. Њихов концерт се одржавао баш у Прашком замку, али када су чланови бенда стигли у град ноћ пред наступа уопште нису видели замак преко Влтаве јер није имао никакво осветљење. Када су сутрадан по дану угледали предиван замак, закључили су да је штета да његова лепота буде скривена под окриљем ноћи. Како чешка држава није у том тренутку имала довољно новаца да осветли замак, чланови бенда су то учинили о свом трошку, плативши око 32.000 долара како би житељи и посетиоци Прага могли да уживају у несвакидашњем призору светлима обасјаног дворца.
Кажу сви да су цене некретнина у Прагу врло високе, али и да је животни стандард висок, а стопа запослености чак 98% у Прагу. Како су нам објаснили, ко жели да ради у Прагу, наћи ће посао. Упркос доброј финансијској ситуацији, управо тог дана су се одржавали велики антивладини протести. Место одржавања протеста је био велики Летњи парк. Кад нас је пут у току дана нанео тамо, очекивала сам да се осећамо небезбедно. Слике протеста које сам имала у глави нимало нису одговарале оном што смо затекли: весели, насмејани парови који шетају са руменом, брбљивом дечицом или чак гурају колица за бебе... Са разгласа се пуштала чешка химна коју су сви громогласно певали, многи са руком на срцу. Једној од мојих другарица су у том тренутку засузиле очи јер је „песма тако лепа“…
Поред Храдчана, обишли смо и Вишехрад који је такође предиван замак са кога пуца поглед на цео град. Мени је нарочито драг јер ме је мој сада већ вереник у једној добро испланираној и маестрално координисаној акцији управо ту изненадио просидбом! Све се одиграло у врло романтичном окружењу, под светлом мноштва малих лампиона, а моје „да“ је испраћено звоњавом са оближње катедрале и конфетама.
Поред наведених места, вреди обићи и Петринову Кулу, са које се пружа прелеп поглед на град. Премда, да би се дошло до врха, треба савладати приличан број степеница које се увијају спирално, вреди тог труда да би се Праг видео из једне потпуно другачије перспективе.
Дарија Марић
Фото: Стефан Мартинов
