МИЛОШ УРОШЕВИЋ, ВОДИТЕЉ Осмехом до срца публике  

Водитељ Милош Урошевић својим талентом, професионалношћу, али и шармом завредео је статус једног од најдражих ТВ лица. Иако иза себе има богату медијску каријеру и рад на више адреса, публика га је највише заволела у емисији „Галилео“, у којој нам већ годинама открива свет из различитих перспектива. Од марта је и део екипе која реализује емисију „150 минута” на Првој телевизији.
1
Фото: Александар Крстовић

Сваког радног дана нас информише о актуелним дешавањима у земљи, али и враћа осмехе на лица и веру у боље сутра лепим причама о људима око нас. У време када је коронавирус цео свет затворио у куће он је заједно са колегама реализовао емисију и то, како каже, без страха, јер до данас предузимају све неопходне мере како би заштитили здравље и целе екипе која реализује емисију и гостију са којима разговарају. На почетку интервјуа упитали смо водитеља колико по његовом мишљењу та магазинска емисија, иначе позната по ведрини, може да помогне гледаоцима крај малих екрана и умири од стресних и тмурних вести.

– Ми се својски трудимо да у периоду од 13 до 15.30 сати понудимо културно-забавно-едукативни садржај, на првом месту без политике или у оним оквирима који доносе бенефит због правовременог инфоримисања. Тај строго информативно-политички приступ препуштамо колегама из информативног програма који сече емисију „150 минута” на сваки пун сат и то је пун погодак, јер су у теми. Одлично раде свој посао и добро се надопуњујемо. Ко нас прати већ је навикао да ће добити комплетну слику. Ми у редакцији „150 минута” се превасходно бавимо причама о људима које можете свакодневно да сретнете, можда баш у вашој улици. Њиховим интересовањима и актеулним темама. Срећни смо када смо у могућности да некоме помогнемо, а имамо жељу. Мишљења сам да приче о људима који су успели да задрже осмех на лицу, помажу да се осмех врати и на лице наших гледалаца. Позитивни коментари, а тешко их је добити на порталима, говоре да нам посао смањивања стреса иде од руке – рекао је на почетку интервјуа за Дневников ТВ магазин водитељ Милош Урошевић.

И раније сте радили током стресних периода и ванредних околности. Колико је садашња ситуација другачија из вашег угла?

– Ратно стање и рад с предумишљајем да сваког тренутка можете бити мета не може се поредити ни са чим што се тренутно дешава. Не желим да кажем да ситуација са пандемијом није озбиљна, али је свакако другачија, јер кључ успеха превазилажења проблема јесте у вашим, мојим рукама. Ако се придржавамо једноставних правила смањујемо могућност да угрозимо себе и друге, што у горе наведеном никако није био случај. Да будем искрен, са ове дистанце гледано, нисам сигуран од чије добре воље је зависило да ли смо сутра поново на истом месту или нисмо.   

Како је на вас утицала „нова нормалност” изазвана пандемијом коронавируса? Плашите ли се заразе?

– Сачекаћу расплет да бих могао да коментаришем. Доста је непознаница када је овај нови сој вируса у питању. Толико да нисмо сигурни да ли је исти у питању сада као што је био у марту. Не плашим се заразе. Плашим се људи који заражавање не схватају озбиљно. Посматрам то овако: у неким градовима се маске носе због превеликог загађења ваздуха па се на то додаје и вирус. Ми се још увек боримо само са вирусом и убеђен сам да ће наши стручњаци успети да пронађу најбоље решење за нас. Нарочито сада, када је захваљујући брзој комуникцији и преносу информација све доступно готово истог тренутка када се дешава. Доста младих стручњака је укључено на свакојаке начине у решавање ове ситуације и нека њихова понуђена решења дају наду да се нисмо изгубили, већ да нам само недостају средства да стигнемо до циља пре других. С друге стране, увек ћете имати оне који су за и оне који су против нечега. За ту различитост смо се борили, па би сада било време и да је живимо.


Позитивне теме и озбиљан приступ

После богатог телевизијског искуства иза себе, којим темама бисте се бавили да имате своју ауторску емисију?

– Сваком темом која у крајњем исходу има шансе да се заврши позитивно, а нарочито ако то позитивно са собом носи и неко ново сазнање или спознају, искуство које се може применити. Тема заправо и није толико битна ако ће се неко бавити њом темељно, истинито, истраживачки као да се бавите тиме због себе, а то значи сагледано из сваког угла. Оно што би ми било можда и најбитније је да када испричате причу до краја свако може да је разуме, јер никада не знате како ће ваш одабир теме утицати на некога и можда га покренути.


У једном интервјуу рекли сте да нисте канцеларијски тип, а будући да тренутно радите емисију у студију да ли вам недостају терени и авантуре у које сте се упуштали због прича које сте раније радили?

– Увек бих се упустио у авантуру. Само бих можда сада ипак бирао неку прилагођену мојим годинама и родитељском статусу. Неке акције треба препустити млађима, мада бих сигурно био привучен многим изазовима.

Пре неколико година привукли сте пажњу на друштвеним мрежама аутентичним презентовањем временске прогнозе борећи се са јаким пљуском у Београду. Да ли друштвене мреже могу да промене ток каријере?

– Друштвене мреже могу да вам промене живот, а камоли каријеру, али само у зависности од тога шта сте спремни да урадите да би сте добили пратиоце, лајкове, фејвове... Можда је паметније причати о томе да јавни живот не прашта и да је све транспарентно па се често дође у ситуацију да као баба дате динар да уђете у коло, али би били спремни да платите и пет да из њега изађете. Јер, нажалост, површних коментара људи који су из само њима знаних разлога љути и крију се иза аватара има превише. Многи од њих су тако стекли и „славу“. С друге стране, захваљујући друштвеним мрежама можете бити познати и без каријере, па чак и да се снима ријалити о вама. Увек бих подржао оне који су своју познатост на друштвеним мрежама искористили у добре сврхе. Ствар је избора и стомака.

Да ли вам је и колико битан утисак јавности и опипавање „пулса“ публике у вези са пројектом на којем радите?

– Утисак јавности и мишљење публике је од изузетне важности без обзира који курс сте изабрали. У смислу да ли желите да будете информативни, контроверзни, културни или да се држите забаве. У зависности од тога на ком пројекту сам ангажован волим да знам шта људи мисле. И позитивно и негативно. Увек је добро када су ти ставови и аргументовани. Редак случај, али када се догоди може да послужи као добар путоказ.

Шта је по вашем мишљењу данас најбоље телевизијско оружје у борби за гледаношћу?

– Оружја су разна, али се ретко које користи у добре сврхе иако их људи измишљају како би послужила вишој сврси и за бољитак. Свако бира своје оружје. Оно што би свако морао да зна је да се оружјем не треба играти. Јер „ко се мача лати, од мача и умире“. Лично се трудим да се манем оружја и покушавам са осмехом. Не заборавите да „лепа реч и гвоздена врата отвара“, а шта ћете да радите када се врата отворе то је већ друга прича.

Владимир Бијелић

фото: Александар Крстовић

 

 

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести