Модерни самурај и ИТ стручњак Гијом Хуни нашао дом у Србији

- Прави човек мора да се бори за свој живот, као модерни самураји престане да кука, почне да ради оно што воли и побољшаја све принципима Џиу Џице - често понавља Гијом Хуни, који је пре две деценије дипломирао у Паризу, а данас је део маркетиншког тима Унивезитета Метрополитан, отац слатке девојчице , носилац црног појаса другог степена, тренер и борац бразилског Џиу Џица, власник популарних специјализованих сајтова.
2
Фото: Приватна архива

Идеална мешавина истока и запада који сања да добије наше држављанство да би Србију представљао на међународним такмичењима.

- Рођен сам у Паризу, где је моја мама, студенткиња Марија Луиза, Филипинка, срела швајцарског Француза Бернара Хунија, који није одолео лепоти истока те оставио тадашњу вереницу. Прву годину живота провео сам у Француској одакле се отац због посла преселио у Манилу. На Филипинима, великој острвској земљи пуној сунца живео сам 12 безбрижних година, но, морао сам се преселити кад је тата, директор велике фирме, дошао да ради у Паризу. За мене велики шок. На Филипинима сам сваки дан са друговима био на плажи, а север Француске је непријатно хладан. Ишао сам углавном у америчке школе, студирао на енглеском, гледао ЧН, слушао пропаганду и мислио да су Срби зликовци највећи на свету, а сад пријатељима свуда по свету причам да је у 19. веку, кад су Белгијанци у ланцима држали робове, Србија имала Устав да је свако ко ступи на њено тло слободан човек.

- Већ први дан факултета упознао сам огромног, јаког Србина, али већ после првих речи престао га се бојати, као да се одувек знамо. Прихватио сам његов позив, отишао на журку и ушао у српски свет Париза. Следеће лето ме је наговорио да уместо у Шпанију са њим идем Србију - сећа се Гијом. Дошао сам 2000. године, кад сам Срби мислили да сам шпијун, а ја по излоканим путевима пуним паса луталица препознао крајолике мојих Филипина, јер обе земље имају топле, дружељубиве и љубазне људе. Срби су више векова трпели Турке, а Филипини стењали 400 година под влашћу Шпанаца, па Американца.

Фото: Приватна архива

- Тад сам у Паризу упознао заносну Српкињу Весну Домазет. За мене љубав на први поглед и прве речи. Изненадила ме је кад је на филипинском рекла неколико речи, специфичном језику који мало зна ван острва. Али она је више година живела у Сингапуру и имала другарица Филипинке. А имамо и сличне биографије, обоје по свету пратили смо родитеље и ишли у међународне школе. После студија Весна је радила у Паризу па 2004. упутила у Београд.- сећа се Гијом, који јој се придружио, а није знао ни једну нашу реч. Даљина га је вукла и 2006. вратио у Париз. Посао је нашао у великој фирми за некретнине и три године по Мароку, Шпанији, Бугарској и Румунији продавао станове и плацеве. Стално је био у контакту са Весном, која му је све више недостајала. У Београду се запослио на Факултету информационих технологија, првом српском са сертификатом онлајн учења нарочито значајном у корона периоду.

- За деценију и по израсли смо у универзитет, пионир у ИТ образовању. Наш ректор, мој таст Драган Домазет, иначе министар наука у Ђинђићевој влади, био је визионар и увек корак испред других. Ако наши студенти живе ван великих градова Србије или негде у по свету могу учити на даљину, а кад су у Београду или Нишу у савременим кабинетима. Код нас се све се може, осим испит положити без знања - наглашава Гијом. У односу са студентима се трудимо, верујем и успевамо да обликујемо људе који критички мисле и способни су да научено приме. Зато још током студија добијају добро плаћене позиције. Јер део смо велике породице од преко сто универзитета света.

Од како је српски зет, успешно савладава ћевапчиће, свадбарски купус, а и српски језик, али му се чини да никад неће две речи. У више безуспешних покушаја труди се да изговори свлачионица и посластичарница. Ајде, место где се продају слаткиши и није му тако важно, али просторија где облачи кимоно врло је значајна за Гијома и његову велику спортску породицу. Први пут је дошао убрзо после свог пријатеља и учитеља мајстора Јована Жерјала, који је из Француске пренео стару јапанску борилачку вештину.

Фото: Приватна архива

- Он је у Београду Србије утемељио не само прву већ и најтрофејнију школу бразилске верзије Џиу Џице. По угледу на њега и ја сам основао Кијуру, српску академију с интернационалним угођајем. Светско а наше. Имамо придружену академију у Суботици и подружнице у Босни и Турској - објашњава Гиом, који обучава ученике обучава на српском, енглеском, француском, португалском и шпанском језику, јер су у екипи Бразилци, Аустралијанци, Тунижани...

- Децу старију од четири године и учимо гимнастику, самоодбрану, дисциплину, самопоуздање и спортски дух што утиче на смањење вршњачког насиља - истиче Гиком, посебно срећан што тренира и своју ћеркица. Пријатељи су му, како се његово име на француском пише компликовано, прозвали Драгиша, од миља Гиле, а презимену додали ћ.

Јелена Стаменковић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести