(ФОТО) ЈУГОСЛОВЕНКЕ НА ПЛАЖИ 1985. ГОДИНЕ Природне и без пластике САМО ОСМЕХ И СО У КОСИ Фогографије Феђе Кларића за све ЈУГОНОСТАЛГИЧАРЕ
У време када се лето чекало као празник, а Јадран био сценографија најлепших животних прича, један човек бележио је тај дух, Феђа Кларић, легендарни сплитски фоторепортер.
Његове фотографије с краја 20. века, посебно из 1985. године, данас буде сећања, емоције и једну дозу носталгије за временима која су, чини се, била једноставнија, спокојнија – и лепша.
На Кларићевим фотографијама нема лажног сјаја. Купаћи костими су једноставни, тела витка, али не из теретане, већ од живота на сунцу, пливања и лагане, здраве хране. Женске силуетe биле су природне, без силикона, без "филера", без естетских корекција. Била је то лепота која није вриштала већ говорила тихо, али снажно.
„Погледајте те жене – ниједна гојазна, ниједна вештачка. Јела се здрава храна, све је било нормално и уравнотежено, па је и грађа тела била складна“, један је од коментара који данас прате ове фотографије на друштвеним мрежама. Многи се сећају да је то била година прве љубави, завршене средње школе, одласка у ЈНА… А лето је увек почињало на Јадрану.
Упркос томе што је мода купаћих костима на неким фотографијама изненађујуће слична данашњој, сама суштина лепоте била је другачија. Природна. Опуштена. Иза тих осмеха на лицима види се и спокој,нешто што данас све ређе срећемо.
Данас, кажу коментатори, слика је сасвим другачија. „Задњих неколико година сведоци смо масовне појаве дебелих и масних задњица које нису само ствар пластике, већ и хране која се конзумира“, пишу искрено. Као да смо заборавили на меру, на умереност и на суштину лепоте која не лежи у трендовима и силиконима, већ у хармонији тела и духа.
Фотографије Феђе Кларића нас подсећају да време не мора да иде уназад да бисмо га се сећали са осмехом већ да можемо из њега поново учити. О лепоти. О природности. О томе да мање заиста може бити више.
