Каријеру је започела као спортска новинарка, а потом се на Јавном сервису Србије остварила у различитим информативним и забавним телевизијским форматима. Својим топлим осмехом будила је гледаоце кроз јутарњи програм РТС-а, водила је и дневне и вечење емисије и разговарала са саговорницима из различитих области. Још увек се није профилисала и одредила своју даљу каријеру, али је једном приликом истакла да јој је рад у различитим форматима помогао да тестира и помера своје границе.
Тренутно је гледамо као домаћицу шоу програма „Луда ноћ” који се сваке суботе емитује у 21 сат на првом програму Радио-телевизије Србије, у којем има прилику да се осим у водитељском послу опроба и као шоумен на сцени. За Дневников ТВ магазин Драгана Косјерина истиче да се од водитеља забавног програма управо и очекује да на сцени прикаже све своје таленте.
Још у детињству, потом и у младости, бирала сам хобије који су ме, сплетом околности, на најбољи начин припремили за посао којим се бавим данас. Ишла сам на глуму, у музичку школу, такмичарски се бавила латиноамеричким плесом…Сцена ми никада није изазивала нелагоду, напротив. Стога су за мене сви изазови које носи захтеван шоу програм попут „Луде ноћи”, познат терен, појашњава Косјерина.
Колико је по вашем мишљењу та емисија на телевизију вратила дух некадашњих вечењих шоу програма које је некадашња Телевизија Београд и лансирала на домаће тржиште?
Неретко су до мене стизали коментари да „Луда ноћ” носи тај дух добрих, старих времена. Формат је и замишљен тако да гледаоце подсети на традицију и представи жанровско богатство музике која је деценијама уназад обликовала домаћу музичку сцену. Са друге стране, ова емисија је отворила врата за савремене извођаче и вратила на програме врхунску живу свирку.
Гледамо вас и у квизу „Ја волим Србију”, који осим едукације нуди и позитивну енергију и пуно смеха. Да ли је и атмосфера на самом снимању управо таква? Шта мислите колико то доприноси рејтингу?
Снимање забавних формата је, заправо, веома захтеван посао. У студију проводимо и више од 12 сати, снимајући у низу велики број епизода. Емоције и осмеси које видите на екрану су искрени, али када екипу стигне умор, нервоза, наступи одсуство концентрације, мисли постану „тешке”. Онда се да закључити да није лако одржавати добру атмосферу, на коју гледаоци рачунају када се сместе крај малих екрана и пусте емисију за разоноду. Ненад Окановић, Неле Карајлић и ја постали смо добро уиграна екипа и стога нам полази за руком да, из сезоне у сезону, понудимо гледаоцима разлог да остану уз емисију. Гледаност је веома добра и то ме уситину радује.
Да ли је било оних такмичара који су вас својим знањем и домишљатошћу за игру и такмичење посебно одушевили?
Одушеви ме свако ко у таквим условима, под притиском и у жамору, може брзо да размишља. Одушеви ме када видим да такмичари, као и публика у студију, веома добро познају историју, географију или културу своје земље.
Јесте ли и ви, уз такмичаре, тестирали своје знање о Србији радећи овај квиз?
Јесам. Обновила заборављено и научила толико новог. Заиста сам заволела овај формат.
На РТС-у сте прошли многе редакције, водитељске и новинарске форме. Како на вас иначе делују промене и излазак из зоне комфора?
Мој сензибилитет је такав да ми то прија. У сваком новом формату усмерим се на онај сегмент у којем видим прилику за напредак. Тако одржавам ентузијазам и све емисије радим са жаром.
Јесте ли претходних месеци научили да „живите” са коронавирусом и колико је пандемија утицала на ваш живот?
Пандемија је утицала на цео свет, све послове, свачији живот… Трудим се да некако очувам мир у времену које је пуно немира и изазова. Пробудим се захвална што су сви мени драги људи добро и са истим мислима завршавам дан.
Будући да сте радећи јутарњи програм имали прилику да разговарате о разним темама са различитим саговорницима, како реагујете када неко преко пута вас покушава да избегне одговор на постављено питање, а како „кравите” оне са тремом?
Када водите живи програм у студио треба да уђете темељно припремљени за све теме о којима ћете говорити са саговорницима из различитих области. То је, поред устајања у четири изјутра, највећи изазов Јутарњег програма. Једино на тај начин можете адекватно да усмеравате разговор и да, по потреби, помогнете саговорнику који се не сналази. То је једини начин да гледалишту понудите све потребне информације. Кад год сам осетила да је саговорник несигуран и нервозан подршком сам успевала да успоставим добро излагање. Свима је само потребан поглед у очи и искрен осмех.
Логичан след вашег досадашњег професионалног развоја била би ауторска емисија. Да ли сте размишљали о томе какву ауторску емисију бисте волели да понудите гледаоцима и шта мислите да нам недостаје на телевизији?
У програмској шеми бројних телевизијских канала у Србији данас не фали ничега, има само вишка. Но, верујем да гледаоци знају добро да проберу. Када дође време за ауторску емисију, бираћу теме у складу са актуелним контекстом.
Владимир Бијелић
