Хроника Авијатичарског гробља: Нови пријатељи пилота Иве

НОВИ САД: Пре нешто више од месец дана, у недељи када су затворени сви паркови у граду, шетали смо по Грбавици и прошли поред Авијатичарског гробља.
i
Фото: Spomenik "Našem Ivi"

Међу неколико гробова авијатичара различитих националности и конфесија који су ту сахрањени између два рата, издваја се споменик авијатичару Иви, урађен у камену у тада актуелном арт-деко стилу. На споменику се назире натпис "Наш Иво 1902 - 1932" а округли медаљон на којем је било више података о покојнику је нестао са каменог постамента. Поред споменика стајала је жена са псом. Питао сам је, да ли је рођака неког од овде сахрањених људи и добио одговор:

"Од како су затворили паркове, сваког дана у пола четири поподне, нас неколико власника паса из околних зграда скупљамо се овде, како смо ово место назвали - у кафићу 'Код нашег Иве'. Успут му оставимо и неки цвет на гробу!"

Тако је Иво, давно заборављени авијатичар Краљевине Југославије, деведесет година касније, добио поштоваоце којима се није надао...

Заинтересовала ме је историја Авијатичарског гробља у Новом Саду, јединог историјског гробља на којем су покојници сахрањивани по професионалном а не по верском кључу. Формирано је 1923. године, када је у Новом Саду основана фабрика авиона „Икарус“.

Гробље се налази на крају Католичког гробља, величине је око 9.000 метара квадратних и до данас је сачувано врло мало споменика од 56 колико их је укупно овде сахрањено а међу њима су пилоти Првог ваздухопловног пука који су вршећи војничку дужност изгубили животе: Срећко Шетник (1898-1921), Вјекослав Никољачић (1908-1934), Лудвиг Демарош (1905-1929) и Иво, (презиме непознато) (1902-1932).


"Крилатићка утакмица" над Новим Садом 1913.

Како се наводи на сајту Ваздухопловног савеза Војводине, прве летелице над Новим Садом могле су да се виде још крајем 19. века, када су до града долазиле "лебдиље" и "ваздушне лопте" (балони). Ипак, према историјским подацима, у Новом Саду је још крајем 1912. године, аустроугарско Министарство војске закупило 150 јутара земље и на пустари званој Исаилово, пет километара северозападно од града, направило први војни аеродром. Исте године направљен је и други аеродром, касније, 1927. године у Краљевини СХС назван "Југовићево". Први аеромитинг, такозвана "Крилатићка утакмица", одржан је у Новом Саду 11. и 12. маја 1913. године, а пуковник аустроугарског ваздухопловства Милан Узелац, Србин из Лике, извео "лет у вис и необично вешто спуштање". Како је тадашња штампа писала, "из аероплана је пуцано у ваздух и бацано цвеће које је присутна публика дочекивала и хватала”.


Фото: Tabla postavljena 2005.

Двадесете и тридесете године прошлог века често се називају "епохом аероплана" чији је Нови Сад својим аеродромом "Југовићево", фабриком "Икарус" па и Авијатичарским гробљем - био саставни део.

Новински исечак из "Југословенског дневника" од 10. септембра 1932. сведочи о авионској несрећи која се догодила на аеродрому "Јован Југовић" у Новом Саду када су погинула двојица подофицира Првог ваздухопловног пука"наредник пилот Лужајнић и војни извиђач Ребој, обојица Словенци", како се наводи у листу. Ова двојица су полетела у ратном двоседу типа "Брега 19" да у њему испробају један радио-апарат и функционисање његове везе са централом на аеродрому. Пилот Лужајнић сео је за команде авиона док је Ребој заузео место позади, поред радио апарата. Све је текло како треба док у једном тренутну авион није нагло окренуо и почео да се обрушава ка земљи.

За разлику од Хауарда Хјуза који је, барем према верзији у филму "Авијатичар", успео да преживи један овакав пад - несрећни Словенци су погинули на лицу места. Према новинским написима "присутни војници и механичари притрчали су тада у помоћ несрећним авијатичарима али је већ било доцкан. У паду аероплана они су нашли језиву смрт. Њихови лешеви, тешко унакажени могли су бити само извучени испод рушевина аероплана."

У истом типу авиона погинуо је и Јован Југовић, авијатичар по коме је аеродром у Новом Саду 1927. године добио име. Несрећа се догодила на Прашком аеродрому 24. септембра 1926. године на ваздухопловној манифестацији Мале Антанте и Пољске, када се југословенски авион "Бреге 19", којим је управљао пилот поручник Његован, сударио са чешким авионом којим је управљао капетан Кострба. Потпуковник Јован Југовић је сахрањен на Новом гробљу у Београду.


"Икарус" произвео 610 авиона

Половином новембра (16) 1923. године у Новом Саду  је основана Фабрика авиона  и хидроплана “Икарус” под називом »Прва српска индустрија аероплана, аутомобила и стројева Ковачевић и друштво«.  Одмах по оснивању направљена су четири школска авиона типа »Бранденбург« од којих је први завршен и испоручен Команди ваздухопловства у марту 1924. »Икарус« је 1927. године пресељен у Земун, где су изграђени нови хангари и савремене радионице у којима је било запослено преко 3.000 радника и инжењера, док су у  Новом Саду и даље прављени хидроплани, а пробни летови су вршени на Дунаву. У »Икарусу« је до краја 1940. произведено 464 аероплана и хидроплана за потребе Команде ваздухопловства и Команде морнарице. До краја 1958.год. када престаје са овим програмом, у “Икарусу” је направљено 610 авиона различитих типова домаће конструкције или по лиценци познатих страних произвођача. 


Љубитељима ове тематике и епохе препоручујем роман "Лет" Владимира Арсенијевића у којем се радња окреће око погибије пилота Павла Андрејевића 1937, у једном од његових летова у служби Војног ваздухопловства Краљевине Југославије.

Роберт Чобан

EUR/RSD 117.5900
Најновије вести