Лука Рацо, "Игре судбине": Кад судбина западне у пандемију

Мислим да нисмо ни стигли тотално да изађемо из улога које тумачимо јер је некако ова новонастала ситуација тотално паралисала све око нас, као да је и даље у току тај чувени слободни дан понедељак (барем у нашем случају), тако да, када се све ово буде решило, мислим да неће бити толико тешко да се поново вратим у улогу Алексе, каже млади глумац Лука Рацо на почетку разговара о његовој роли у серији „Игра судбине” која се емитује на Првој ТВ, и о неким новим страницама судбине које је пандемија короне исписала у нашим животима, професијама и некада давно замишљеним плановима.
l
Фото: Aleksandar Krstović

Лукини планови су често имали заокрете, те је након титуле Мистера Србије и манекенске каријере, мастерирао на Београдској банкарској академији, али је упоредо похађао и бројне драмске секције, те се ускоро нашао у свету професионалне глуме кроз улогу Ристе у серији Синђелићи. Потом је снимио филм „Сага о три невина мушкарца”, глумио у серији „Немањићи – рађање краљевине”, а недавно је написао и књигу „Портрет сликан речима”.

Можете ли да нам откријете шта публика може да очекује у епизодама које су пред нама и јесте ли се консултовали са колегама о томе када би и под којим условима снимање могло да буде настављено?

С обзиром на то да је снимање паузирано због читаве ситуације, остало је још мало материјала за емитовање на Првој ТВ па не бих волео да откривам неке нове детаље. Чим се буде разрешило ово стање са вирусом, радујем се поновном повратку у студио, а када би то могло бити, не бих могао са сигурношћу да тврдим. Зависи од неких фактора на које нико од нас тренутно нема утицај.

У богатом серијском програму „Игра судбине” константно добија битку и једна је од најгледанијих у домаћем програму. Шта мислите у чему је тајна?

Спој енергије дивних и талентованих људи на самом сету који се пренео и на мале екране, уз феноменалан текст Жарка Јокановића.

Будући да глуму нисте дипломирали, да ли на снимањима „крадете” занат од већ афирмисаних колега и ко вам је до сада највише помагао да сваку улогу изнесете на прави начин?

Имао сам ту част да сарађујем са изузетно дивним, пре свега људима, а затим глумачким величинама. Од 2013. па до данас сам играо са Војом Брајовићем, Миленом Дравић, Борисом Комненићем, Гораном Радаковићем, Цецом Бојковић, Миром Бањац, Секом Саблић, Бранком Пујић, Снежаном Богдановић, Милицом Михаиловић, Милицом Милшом, Владаном Савићем, Слободаном Ћустићем, Сандром Бугарски и многим другим глумачким величинама које могу назвати мојом школом која и даље траје.

Како вас је пре неколико година када сте се афирмисали као глумац дочекала популарност и симпатије публике коју сте брзо придобили?

То је та симпатична нуспојава нашег посла и мислим да се никада нећу у потпуности навићи на то. Хвала свим дивним људима који нас прате и који цене и признају наш рад. Због њих је још веће задовољство бавити се овим послом.


Поново упознајем своју породицу

Како проводите време код куће и чему сте највише посвећени?

Велика срећа је што имам двориште које, морам признати, никада више нисам ценио, него сада. Симпатично је како неке ствари које поседујемо нисмо вредновали онолико колико заслужују. Ове дане мислим да проводим слично као и већина људи, ујутру тренирам, већи део дана сам у дворишту ако је време лепо и изнова се упознајем са својом породицом, да се тако изразим. Симпатично је поново толико времена проводити са родитељима, које нам је ускраћено због свакодневнице у којој смо иначе: посао, обавезе и остале дневне активности. Као да сам поново у неком периоду основне школе, тако да када се све то споји, уз наравно неизбежно гледање серија и филмова и видео позива са пријатељма расположење остаје сасвим квалитетно.


Да ли је било оних који су вам окренули леђа или пак желели да вам се више приближе када сте постали препознатљиви?

Могуће да јесте било таквих случајева али мој круг људи блиских пријатеља је доста сличан као и пре мог напредовања у свету глуме, тако да нисам имао неких лоших искустава.

Велики сте заљубљеник у путовања широм света. Шта су вас она научила и одакле за сада носите најлепше успомене?

Мислим да не постоји особа која не воли да путује. На мене је лично највећи утисак, дефинитивно, оставио Мексико. Свако путовање ме је научило нешто ново. Мислим да је највеће богатсво које сам стекао било да још више ценим оно што имам и све оно чиме сам окружен и да срећа стварно може бити у малим стварима. Материјализам је на крају дана само пролазна ставка.

Познато је да водите рачуна о свом физичком изгледу и да редовно тренирате. Колико вас је ванредно стање у томе омело и да ли вам недостаје одлазак на тренинг?

Тренинг се у овој ситуацији свео на тренирање у кућним условима, колико је то већ могуће. Свако јутро започнем уз тренинг, чисто да останем у форми, а искрено се надам поновном враћању мојим редовним спортским активностима када све ово буде прошло.

Владимир Бијелић

EUR/RSD 117.5900
Најновије вести