Милош Урошевић, водитељ: Више волим да сам у укрштеници него на насловници

Одмерен, елоквентан, пристојан, са смислом за хумор који не изазива бес и шамаре, водитељ Милош Урошевић је такорећи реткост у нашем медијском микроуниверзуму.
Прва ТВ/Милош Урошевић
Фото: Прва ТВ/Милош Урошевић

Стога је информативно, забавно и опуштајуће провести „150 минута” на Првој ТВ с Милошем Урошевићем кога смо радо гледали у „Галилеу”, али нас је знатно пре тога шармирао једним метеоролошким извештајем у коме усред невремена потпуно смирено говори временску прогнозу с препознатљивим смислом за хумор. С Милошем управо причамо о томе како остати стуб мира у овој медијској олуји, како трајати а не посегати за јефтиним сензацијама.

Која је то тајна шифра трајања на телевизији, а да нисте морали да улећете на ролшуама у студио?

- Шифру трајања су дефинисали „Партибрејкерси” у песми „Хоћу да знам”: „бити исти, бити посебан, бити слободан, бити само свој...” Када радите оно што волите, морате стално да напредујете, да се мењате, а да успут не изгубите себе и оно што вас чини. То наравно има своју цену и само је питање да ли сте спремни да је платите?

Чини се да је забавни програм близак вашој природи, али колико је тешко испунити задатак - ширити добро расположење у времену једне пандемије и рата од кога стрепи свет?

- Бити забаван је озбиљан посао, али оно што олакшава ситуацију је чињеница да се код нас и у региону црни хумор, иронија и сарказам прихватају као саставни део живота, па и из тешких момената можете извући максимум. Најбољи пример је твит порука с почетка сукоба у Украјини: „Немој некоме са Балкана да падне на памет да нешто каже”. Ми смо наше одрадили. Забавно је и гледати како се мења перспектива када оно што вам се дешава посматрате кроз призму хумора и искуства које можете поделити са другима, како они не би плаћали исту школу. Решио сам да скратим несрећу, тескобу и тугу колико могу, а остатак времена посветим људима које волим у најбољем могућем смислу.

Које теме вас као новинара највише интригирају?

- Свака тема ме интригира, ако могу нешто да научим. Наглабања без конотације, да бисмо испунили модерне тенденције асертивности и адаптације са саговорником одузимају животну енергију и траће време. Ако постављате питања, за почетак она која вас заиста интересују, а онда и она за које мислите да би некоме могла да дају подршку у решавању и најмање дилеме, је добар начин да сваку тему испратите као интригантну. То сам научио радећи „Галилео”. Све јесте и може бити тема. Окрените се око себе и поставите питање шта је то што вам олакшава живот и прихватили сте то као здраво за готово, а онда се запитајте како је настало?

Приметно је да сте све активнији на друштвеним мрежама, да ли вас је на то инспирисала рубрика „Лике вс дислике” у емисији „150 минута”?

- Лике вс Дислике је рубрика изузетно гледана и захтева озбиљнију разраду. Срећна околност је и то што имамо добре саговорнике. Што се моје активности на друштвеним мрежама тиче, она је последица тога што сам схватио да сам до сада својим размишљањима смарао само људе из најближе околине, а онда сам открио да то могу да урадим на много вишем нивоу.

Зашто више волите да видите себе у укрштеници него на насловници, како сте једном приликом изјавили? Иначе, ово ће бити ваша друга насловница у Дневниковом ТВ магазину.

- Више волим да видим себе у укрштеници, јер је то добар показатељ колико сте добро урадили оно чиме се бавите, а и погрешно уписани одговори су много занимљивији и забавнији од погрешно написаних наслова на насловници, извучених из контекста, због боље читаности. Што, нагласио бих, није случај са Вашим магазином. Између осталог фотографије у укрштеници су посебна врста мистерије и препознавање може да се претвори у друштвену игру.

Радили сте бројне емисије шаљивог карактера, попут занимљивог концепта „Булевар у 5 до 5” с Анђелком Прпић, али како подносите шалу на свој рачун?

- Најбоље подносим шалу на свој, односно мој рачун. Знам да нећу да се наљутим, а ако је сам примењујем не морам да водим рачуна да ли ћу некога да увредим.

Интересантно је да вам је кум Владимир Јелић, водитељ вести на Првој, да ли се то кумство се десило док сте заједно радили на РТС-у?

- Све у вези са Јелићима је интересантно. Та интересантност је још већа од када су као породица богатији за два наследника. Владимир и ја смо се као пријатељи препознали док смо били у РТС-у. Кумство је било, рекао бих суђено, али у прелазном периоду, када смо пословно били раздвојени. Везе наших породица су временом постале нераскидиве.

Када бисте имали неограничен буџет, како би изгледала ваша ауторска емисија?

Радим на тој идеји годинама. Још нисам сабрао све трошкове.  

Снежана Милановић

EUR/RSD 117.3909
Најновије вести