Наиме, овај филм је прво остварење на српском језику које се нашло на најпопуларнијој стриминг платформи Нетфликс у јануару 2022. године.
„Нечиста крв: Грех предака“ је заснован на делима Боре Станковића и говори о пропасти старе српске газдинске породице, док се паралелно прати, у периоду током 19. века, слабљење Османске империје и стварање младе српске кнежевине. Та прича прати богатог трговца и предводника хришћанске мањине у Врању, Хаџи Трифуна. Његова два сина се спремају да га наследе у улози вође, док им на тај пут стају сплетке турских бегова. Трифун покреће низ догађаја који ће изазвати ужасне последице по његову породицу и то све у покушају очувања сопственог богатства и моћи. Вест о томе да ће овај филм бити стримован на Нетфликсу изазвала је велико интересовање како стручне тако и шире јавности. Тада је за портал „EU in Serbia“ продуценткиња филма Снежана ван Хаувелинген изјавила: „Срећни смо што отварамо пут другим домаћим филмовима и телевизијским серијама са ових простора и желимо да наша кинематографија, која има много талентованих глумаца и аутора, буде што више заступљена на Нетфликсу и другим светским стриминг сервисима“. Том приликом је додала: „Што се тиче значаја за нашу продукцију, ова сарадња са Нетфликсом ће нам омогућити да лакше пласирамо наше будуће пројекте на њихову платформу и због тога смо веома узбуђени“.
Изгледа да је 2022. година била пун погодак, с обзиром на то да је након „Нечисте крви: Грех предака“ на ову платформу стигао и документарни филм „Дуго путовање у рат“ режисера Милоша Шкундрића који је на Нетфликс доспео само неколико месеци касније. Аутори филма започели су снимање још 2013. године да би се публици представио 2018. На годишњицу сарајевског атентата, када је Гаврило Принцип из пиштоља смртно ранио Франца Фердинанда и убио његову супругу Софију, 2022. године филм је стигао на Нетфликс а процес је трајао неколико година. Сам процес је на Новој С описао редитељ Милош Шкундрић: „Један француски агент се заинтересовао за филм те и његово пласирање на Нетфликсу још 2017. године. Међутим, тада нисам знао шта је Нетфликс нити сам знао да ће, у међувремену, постати највећа платформа за гледање филмова“. Тада је одбио агента да би се, у току пандемије коронавируса, сарадња са Нетфликсом догодила, те је том приликом додао: „Потом је кренула корона када сам се повезао са агентима из Холандије и Шведске, те смо на томе радили пуне две године, како би се филм појавио на стриминг платформи, а то се коначно и десило“. Поменути документарац представља причу о узроцима Првог светског рата. Он преиспитује зашто се и како догодио највећи војни сукоб у историји човечанства а заснива се на интервјуима са водећим светским историчарима из земаља које су биле кључне у избијању рата. Већ у првој недељи емитовања на платформи филм је уврштен међу десет најгледанијих филмова у чак 14 европских земања као што су Белгија, Холандија, Грчка, Данска и други. Иако је доступан за гледање у готово читавој Европи, у 30 земаља, због Нетфликсове уређивачке политике, филм није доступан у Србији, Црној Гори, Албанији, Босни и Херцеговини и Северној Македонији.
Домаћи филмови, осим Нетфликса, доспели су и на друге стриминг сервисе. Филм „Мрак“ стигао је на светску стриминг платформу, овога пута на ХБО Макс. Овај српски психолошки трилер у режији и по сценарију Душана Милића, рађен је по истинитом догађају. Радња се дешава у време мартовског погрома на Косову и Метохији након Ускрса 2004. године. Прича прати девојчицу Милицу и њен страх, након што су јој отац и ујак нестали, а она остаје са мајком и дедом у сабласној кући. Породицу чувају пријатељски настројени припадници италијанског КФОР-а чија прекоманда мења све. Филм је премијерно приказан на Филмском фестивалу у Трсту, у јануару исте године, где је освојио Награду публике, а у фебруару, на ФЕСТ-у, добио је награду Београдски победник за најбољи филм у националном програму. У марту је доспео на велике екране у Србији, на годишњицу поменутог погрома, док је широм света приказан на ХБО Максу. О томе да филмови попут „Мрака“ и поменутог остварења „Дуго путовање у рат“, пружају могућности будућим пројектима, пише и Драган Илић, у својој колумни за недељник Време: „Ова два филма, која говоре о Косову и Великом рату, сваки на свој начин отварају врата за будуће пројекте, јер оба аутора говоре о искуству вишегодишњих преговора са светским платформама, које данас у дигиталном свету преузимају улогу филмских дистрибутера“.
Још један филм који се појавио на овој стриминг платформи јесте „Небеса”. Филм је своју светску премијеру имао 2021. године у оквиру главног такмичарског програма 74. филмског фестивала у Локарну. Ово остварење, у режији Срђана Драгојевића, имало је премијеру на малим екранима у новембру прошле године, када се нашао на Синемакс каналу али и на ХБО Макс стриминг платформи. „Небеса” приказује три приче о утицају чуда на посткомунистичко друштво у транзиционом периоду које су смештене у 1993, 2001. и 2026. годину. Та појава чуда је одговор на колективне свести на промене које приморавају целу заједницу да свет око себе види у новом светлу и чудесној перспективи док се судбине ликова преплићу те се изнова појављују у различитим причама и у новим, све бизарнијим околностима.
Домаће серије „Сенке над Балканом 1“ и „Убице мог оца 1“ успеле су да пронађу своје место на глобалној сцени. Након регионалног успеха, које су оствариле ове серије, у сарадњи са међународном дистрибутерском компанијом „Global Content Enterprise”, успешно су продате лиценце за емитовање на тржишту Јужне и Северне Америке компанији „Olympusat” са Флориде, једној од највећих независних медијских корпорација које су специјализоване за власништво, дистрибуцију, производњу и техничке услуге. Прве сезоне ових серија су доступне на Амазон стриминг платформи те су тиме постале прве домаће серије које су се појавиле на Амазону. „Сенке над Балканом 1“ доступна је под називом „Black sun”, док се „Убице мог оца 1” налази под називом „Legacy”.
Ивана Јапунџа
