Нинине мустре: Споразуми

Када сам први пут прочитала књигу „Четири споразума“ Дон Мигуела Руиза, чинило ми се да ништа лакше не постоји.
Nina Martinovic Armbruster
Фото: Dnevnik.rs

Лепо током живота поштујеш та четири споразума која са собом успоставиш и живот тече неометано и лепо. И све би тако заиста и било да се није појавио један мали проблем: како се сетити да у сваком тренутку живим у складу са тим споразумима?

Први споразум гласи: „Беспрекорно користите своју реч“ и то ми се чинило као веома лак задатак. И јесте лако све до тренутка када ме нешто помери из редовног стања свести. Ево баш јуче ми је излетело једно „будало“ бахатом возачу тротинета који ми је пресекао пут и умало ме оборио са бицикла.

Након неколико минута узбуђеног гунђања и развијања сценарија шта је све могло да ми се догоди, стидљиво се однекуд из дубине бића појавио гласић који ми је рекао да те снажне вибрације које производе моје мисли и речи никако не иду мени, нити било коме другоме у прилог. Удахнула сам дубоко, и пустила те озлојеђене мисли и речи да се истопе и претворе у захвалност што је све добро прошло.

Други споразум „Немојте ништа схватати лично“ такође сам могла да применим да сам га се сетила. Ко зна због чега је тај момак журио? А можда је и први пут стао на тротинет, па се мало збунио и унервозио не знајући да га контролише. Ништа то не оправдава бахатост, али није он мени лично ништа нажао желео да уради. Да је желео, урадио би, не би ме за длаку промашио.

Трећи споразум је „Немојте стварати претпоставке“ и да сам га одмах била свесна, не бих дозволила да ми мисли о бахатости, безобразлуку, непоштовању и безобзирности преплаве читаво биће и да сва позеленим од љутње. Дакле, све моје претпоставке су у старту биле негативне, а можда ни једна није тачна, то не могу да знам. Али сам ипак нешто претпоставила и жестоко се наједила. Четврти споразум „Увек учините све што можете“ сам донекле испоштовала, јер сам се аутоматски склонила неспретном возачу са пута. То је било највише што сам могла, да не бих била повређена.

Вежбање примењивања ова четири споразума би требало да буде свакодневно и у свим ситуацијама. Одлучила сам, када год се мало у току дана умирим, а често то радим: застанем, осетим какав ми је осећај у телу, исправим се, неколико пута лагано и дуго удахнем и издахнем пратећи пажњом свој дах, ја ћу да провучем неки од догађаја тог дана кроз сва четири споразума и да проверим у којој мери сам их се придржавала.

Верујем да је то добра мустра за проширење сопствене свесности о томе како реагујем на разне животне околности. Моја реакција на било шта што ми се догађа одређује каква ће ми бити осећања, мисли и шта ћу изговарати у вези са тим догађајем. Тек те моје реакције одређују како ће ми касније током дана бити. Што су моје реакције несвесније, последице су штетније. Ова четири споразума могу да помогну у освешћивању, само је битно да их се сетим, да бирам речи, да не схватам ствари лично, да не стварам претпоставке и да увек учиним све што у датом тренутку могу. Пробала сам, добар је осећај.

Нина Мартиновић Армбрустер

www.ninamartinovic.com

EUR/RSD 117.5784
Најновије вести