ОкоТВоко: Ћорци седме силе

Гледајући шта се дешавало око мале и велике матуре, око короне, око немира, схватио сам да су новинари за све криви.
aleksandar filipovic
Фото: Nemanja P./aleksandar filipovic

Сви новинари који су се укључивали у директном преносу у фрци испред Скуштине Србије имали су неке проблеме. Тако да се храбра Јелена Зорић нагутала сузаваца, а онда је чула како је Србија подељена - више не знамо ни ко су четници, русофили, навијачи, ко је екстремиста, ко је омражена личност и ко ће да добије по „тамбури''.....Јављање уживо постало је опасно за све медије пошто су севале стражњице, новинарима се упадало у кадар и керебечило се испред камера. Колеги са РТС-а сниматељу Лазару Вукадиновићу сломљена је камера, а колега Милан Срдић је доживео изузетне непријатности. Колега Мирослав Задрепко није могао да обавља свој посао и да се јави у програм. Страдао је микрофон колеге Петра Гајића са Н 1. Не могу да побројим број насилних сцена које смо видели у живим преносима према новинарима. Репортеру су постали глинени голубови. Све фрустрације према политичарима се испољавају само према новинарима. Увек помислим како су малтретирали Стаку Новковић Ђорђевић и да је она испала једина жртва петог октобра. Гледао сам је у емисији „ТВ лица као сав нормалан свет'' и видим да муке мучи као свака пензионерка.

Од Осме седнице у наш народ се опасно увукло насиље. Није моје да мерим као судија ко није мој идеолошки истомишљеник али добро знам шта је психологија гомиле, фрустрација и нагомилани корона бес. Међутим, не могу бити новинари дежурни кривци за ствари које су други закували. Што би рекла моја драга колегиница и преседница удружења новинара Војводине Ержика Пап Рељин „Ниједан напад на новинаре није оправдан, без обзира на то да ли је у питању РТВ, РТС, Танјуг или Н1”. Свакако да и у новинарству има привилегованих дечкића који прате спољну политику и путују по белом свету и уживају стављајући своје инстаграм сторије али да ли је то разлог да их хејтујем или да их мрзим? Свако сноси своју кармичку одговорност за сваку изговорену реч или извештај. Време и историја ће да суде. Свакако најхрабији новинари никад нису остајали без ангажмана, школовања у Америци или рада за неку страну успешну новинску агенцију. Свако има право да бира свој пут. Неко би да се бави високом политиком а неког опет интересује интимна преписка Јелене Карлеуше и да ли су Цеца и Чеда добили корону у истој емисији или је за све крив ретроградни Нептун. Иначе да вам појасним - то је планета обмана и лажних информација, а она тренутно доминира нашим животима. Све је то велика фатаморгана. Да вам нешто кажем - ми смо одавно ПУКЛИ. Није нам за то требала корона. Ако се новинарка Драгана Трипић морала убити због дугова иако је учестовала у „Задрузи” очигледно је да ће неки од Ђоганија много боље проћи у животу од једне новинарке. Управо зато, диван човек Бранко Станковић аутор „Квадратуре круга” живи у уџерици без струје а помогао је толиким људима - то је стварно велика срамота за ову земљу.

Сећам се угасили су једну фантастичну телевизију као што је БК јер је салата Богољуба Карића сметала неким политичарима. То је сад смејурија у односу на оно што се данас ради и што РЕМ толерише, а РРА је успела да угаси БК телевизију. У то време док смо као новинари протествовали у Пионирском парку у Београду и већином су ту били најбољи политички новинари у земљи, тадашњи згодни председник Србије, психолог, нам је послао свог још згоднијег саветника за медије - бившег идола и доктора са Виса који нам се није ни обратио. Само је гледао шта радимо из шумице. Тада сам као дипломирани политиколог схватио да ако најбољи новинари који прате политику не могу да промене ништа - да је време да престанем да се надам да новинар може било шта да промени ако то велике силе или историјске околности не дају.

Зато ме и не чуди што је Бака Прасе главни фрајер и скандал мајстор у овој држави. Сигурно би Миломир Марић имао одговор на питање зашто су деца комунизма изгубила рат за своју професију али има паметнија посла - јури рејтинг и прати трендове у паровима. У праву је Винстон Черчил, новинарство је добар посао ако се напусти на време. Ја га нећу напустити јер сам се окренуо певачицама. Јер колико год да их пљују и оговарају у њима је више морала и коректности од сваког оног ко се керебечио испред репортера у живим преносима. Од свега остадоше ћорци навијачких бакљи и сузаваца и гола стражњица у директном преносу.

Александар Филиповић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести