Кад је дошло дотле да психијатри моле јавност за помоћ, ствар је јасна - да су овде сви изгубили све конце. Сви сем Јоване Јеремић која је добила стан у Београду на води. И свака јој част. Има рејтинг, може јој се.
Јако је чудно да психијатар моли свог двадестогодишњег сина да се пред камерама помире и направи имовинску расправу. Такве ствари нису за телевизију. Такво изношење интиме може за тог младића да буде трансфер блама. Пре су за социјалне службе или неког породичног психотерапеута. Јован Марић је много волео жене, никад то није крио и то му се сад обило о главу у овим годинама живота. Теорија је једно, а пракса нешто друго. Посебно сада кад су поремећене све вредности и свако би свакога да зезне материјално. Није ни први ни последњи коме се ово дешава. Само је познат... Славу је стекао гостујући код Рушке Јакић у емисији „Љубав и мода” а сад је дошло до тога да му естрадни астролог Душан Величковић на телевизији држи предавања и да га прозивају ко је Црнкиња која је виђена код њега у стану док је примао новинаре да сликају стан и његову муку. Морао је да се правда да је то кућна помоћница. Био је човек који је продавао највише књига на секси теме, омиљени забавни професор код својих студената и некадашњи амбасадор... Проф. др Јован Марић је знао снагу медија али је сада преценио. Једноставно не износи се све у медије, посебно не породична мука.
Иван Зељковић је тако случајно од Богољуба Карића добио стан јер је Богију тада био ћеф да дели станове код Александре и Бошка на „Пинку”. Дејан Пантелић је признао да је добио стан за трансфер на БК телевизију. То су била срећна времена кад су новинари добијали станове за прелазак на бољу телевизију. Данас већина новинара једва може да покрије за кирију газдама и плати трошкове. Сем ако нисте Иван Ивановић и не разбијате са гледаношћу, тад се има и за стан у дивном делу Београду и за викендицу у Ровињу. Мало је људи попут Маринка Роквића који је поштено пре смрти поделио своју имовину својим синовима и супрузи да не дође до свађе како то код нас на Балкану обично бива.
Знам сигурно да је једна од наших најбољих певачица поп музике изгубила стан јер није могла да плаћа кредит који је добила у Швајцарцима. Новинарка Драгана Трипић иако је учествовала у „Фарми” и имала леп хонорар, убила се јер није могла да плаћа папрене рате за стан. Неком је живот мајка, а неком маћеха. Неко добије од родитеља, неко се лепо ожени, а неко уда. А неко робија цео живот под кредитима и трпи подстанарлук. Проф. доктор Петар Бокун написао је да је једна од највећих депресија подстанарска депресија. Статистика опет каже да имамо јако много подстанара, али исто тако постоји један слој људи који ненормално купује станове у Београду и Новом Саду и да цена квадрата скаче до неба. По правилу они који купују те станове и имају добре плате, не гледају телевизију, нити прате политику. Нити знају за случај доктора Јована Марића.
Јосип Броз Тито никад није кубурио са становима и вилима. Он је имао вилу у свакој републици и покрајини. Али у његово време су готово сви новинари могли да добију стан или да га на повољан начин откупе. Данас то могу да купе само они који су рођени под срећном звездом и имају добар распоред планета у четвртој кући кући некретнина. Једна од најбесмисленијих акција у самоуправном социјализму је била оно порекло имовине и „Имаш кућу, врати стан”...
Новинари електронских медија данас се јако баве становима. Улазе у домове познатих. Некад је дом био светиња. Данас је место где се доказује ловарност. На Бежанијској коси постоји естрадни Беверли Хилс и нема стана у којем новинари „Ексклузива” и „Премијере” нису били, и нема папарацо лова који није открио где живе Брега и Чола. Али неки људи опасно пате јер данас ништа није светиња. Имовинско правна питања се не решавају на суду и код адвоката него се прво решавају у Јутарњим програмима и телевизијским емисијама. Стога је мени жао проф. др Јована Марића. Испод видео клипа где се појављује и Нигеријка која је педесет година млађа од њега, и где Марић искрено говори како је збринуо ћерке и бивше жене, љубоморни ће да пишу: „тако ти и треба кад си имао толико жена”. Гледамо психијатра који пати. Тужно је све то што неко долази да му узме стан и најинтимније ствари. Неправда је овде одавно легализовано. Да сам случајно ПР човеку који је толико пута био мој драги гост у емисијима, рекао бих: „Професоре, немојте да износите прљав веш у јавност. Сами сте написали књигу „Какви смо ми Срби” - највише волимо да се наслађујемо туђом несрећом”.
Александар Филиповић
