Илуминтари, розенкројцери, темплари, Округли столови и Сионски мудраци у понедељак увече владали су белим платном новосадског биоскопа „Арена“, у покушају да одабраној публици прикажу шта ћемо моћи да гледамо у 16 епизода, од којих смо прву могли да погледамо јуче, на Радио телевизији Војводина.
Вечно запаљиву причу није лако испричати, балансирајући између окултног и плитког, научног и сувопарног. Праву меру у томе покушао је да нађе аутор серије „Тајна друштва“ Александар Каришик, комбинујући документаристику са саговорницима чија су специјализација или поље интересовања, тајна друштва уопште, или поједино удружење као што је оно зидарско.
Обиље података, друштва мање или више везана за цркву, она оптуживана за јерес, прогањани челници и водећи филозофи појединих епоха у којима се иза затворених врата до које се долази уз шифру, одлучивало о судбини целог човечанства, претили су да затрпају основну идеју серијала: хронолошко-смисаони ток филозофске мисли која се рађала иза идеје о формирању и опстанку тајних друштава. Ипак, није.
Поглед на прве епизоде даје нам целовиту слику о томе колико је прича о јавним наступима тајних друштава заокупљала ауторов ум, довољно дуго да формира јасан циљ који је остварио прављењем ових прича. Јасно раздвојене целине, наратив који тече уз праву меру анализе стручњака и података којима гледаоци бивају засипани, чине ову серију и едукативном и гледљивом. Визуелна разноврсност и контрасти између смирених кадрова у којима стручњаци у дубоким софама, готово без покрета анализирају узроке и последице утицаја темплара и масона на токове у друштву, смењивали су се с кадровима, понекад монтипајтоновских скечева, којима су глумци у амбијентима Петроварадинских катакомби оживљавали поједине догађаје из богате историје тајних друштава.
Управо тај ритам, то смењивање готово акционих сцена иницијација у друштво, борби с неистомишљеницима и ритуалних радњи на које су сва друштва била осетљива, са мирним токовима нарације анализе узрока и последица које су те акције изазивале, дају овој серији упечатљив тон и довољно су забавне да привуку и млађе гледаоце, навикле на „филмоване историјске догађаје“, као и оне старије, који више воле живу реч посвећеника у старе књиге и тајне масонске шифре.
Серија полусатним епизодама, дугачким таман довољно да комплексношћу теме и обиљем података задржи пажњу, обећава добру забаву. Инсерти из архиварске иницијације у „Државном послу“, праћени сликовитим, готово стриповским скречевима догађаја комбинацијом древних графика из одређене епохе са веселим савременим анимацијама, држе пажњу, таман довољно да све не склизне у метанисање на тему коју само најпосвећенији могу да разумеју. А ако гледаоци, успеју да науче нешто о витезовима, алхемичарима, попеликанима и првим мафијашима, још боље. Мисија, тајна или јавна, биће испуњена.
„Тајна друштва“ телевизијско су штиво погодно и за шире емитовање. Још кад би се тога досетио и РТС, па да и остатак државе провери има ли у овим речима истине или су ме розенкројцери врбовали на путу до куће.
Ивана Радоичић
