Наиме, РТС3, углавном посвећен култури, преносио је уживо са 51. Битефа несвакидашњу 24-часовну представу "Олимп", чувеног фламанског редитеља Јана Фабра, која је отворила овај фестивал, и тиме узбуркао успаване српске духове.
Јер, ова представа на експлицитан, готово документаристички начин обрађује антички период, трудећи се да визуелно копира атмосферу која је владала у градовима Грчке за време прослава великих олимпских богова.
За оне који воле уметност и познају историју, дилеме није било: пажње и дивљења вредна представа јасно се поигравала са сачуваним и записаним, приказујући нам колико нам је точак историје променио обичаје, веровања, однос према себи и природи. Култ тела тако је престао да буде само референца у историјским књигама, оживевши на даскама Центра "Сава".
Приказивање нагих тела у покрету и међусобној интеракцији, узбуркало је јавност до те мере да се на друштвеним мрежама не стишавају ни хвалоспеви ни протести, а њихови аутори тврдо стоје на сопственим становиштима, не попуштајући ни за длаку.
Они који су сцене у којима глумци наги играју сиртаки, уз покрете којима истичу сексуалност, називали неморалним и порнографским, требало би да покушају да раздвоје уметност од стварности.
Јер, једна је ствар користити тело као уметнички инструмент, у представи у којој је сваки покрет пажљиво осмишљен у сврху дочаравања античке епохе, а друга скидање гаћа пијаних ријалити паћеника студију-кавезу-затвору, пуном силиконских "саветница", чији је најважнији задатак да, поред туче и чупања за косу, народу приреде који сексуални чин. Наравно, није пријатно онима који гледају такве "ноћне сцене" да признају себи да нису ништа више од воајера, а "Олимп" им одлично служи да оправдају сопствене неморалне нагоне, изједначавајући их с уметничким перформансом. Грозно звучи, зар не?
Јан Фабр је обрадио 20 античких текстова, од Хомера до Еурипида. Језик представе је симболички, а људско тело у њој представља знак. Ваљда смо то научили за 50 година фестивала Битеф, рекао је директор Културног програма Небојша Брадић, надајући се да је тиме означио крај расправе.
За оне који верно прате позоришне догађаје, нарочито оне експерименталне, свеже и нове, какве би представе и требало да буду на Битефу, нага тела, поливање бојом и черечење живог меса нису ни нови ни шокантни. Напротив, представа је урађена с пуно пажње, готово без директног контакта између актера, а највише је, поред познавања прилика у античком добу које је осликано са готово хируршком прецизношћу, фасцинирала уметничка посвећеност глумаца који су горели на сцени читаву ноћ и дан.
Чак и ако нисте љубитељ позоришта, 24-часовни пренос са тридесетак камера, уз режију Мишка Милојевића и Андреје Лазић, озбиљну продукцију с камерманима који се смењују на два сата, али и текстуалном комуникацијом са гледаоцима, морао би да вас фасцинира.
Јер, РТС је овим потезом показао да уме и може да без грешке технички изведе врло захтеван задатак, остварујући тиме своју основну намену: да претплатницима прикаже оно најбоље што се у овом тренутку дешава у земљи, у сваком смислу.
Па, ако је макар на један дан, РТС3 успео да привуче гледаоце, чак и оне који су због "голотиње" на тренутак напустили "Парове" и "Задругу", вредело је.
Ивана Вујанов
