Стручњаци кажу да нема потребе да дезинфикујете амбалажу

ВАШИНГТОН: Ако вам је већ постало рутина да бришете паковања робе коју донесете из продавница или достављених пакета, можда је време да то преиспитате, кажу стручњаци, посебно ако вам је то узрок додатног свакодневног стреса.
e
Фото: Pixabay.com

Америчка државна агенција за храну и лекове (ФДА) истиче да нема стварног ризика заразе корона вирусом тим путем, наводи Си-Ен-Ен.

"Уверавамо вас да нема доказа да су људска или животињска храна и паковања хране повезана с преношењем корона вируса", објавила је ФДА на свом Твитер налогу.

Џејми Лојд-Смит, један је од научника који су учествовали у анализи колико вирус САРС-КоВ-2 остаје на разним површинама.

Упркос томе што је истраживањем утврђено да се вирус задржава на картонским површинама до 24 сата, на металу и пластици два до три дана, Лојд-Смит не пере амбалажу из продавница.

"Ја то не радим,“ рекао је научник и додаје да се према својим рукама понаша као да су потенцијално контаминиране, док барата намирницама и вади их из амбалаже, па кад заврши с тим послом, увек их опере.

Виролог Џон Вилијамс, који деценијама проучава корона вирусе, такође није забринут.

"Ми мало кувамо код куће, мало наручујемо храну за наш дом препун студената који су се вратили из колеџа", каже Вилијамс и додаје да ни они не бришу паковања из ресторана.

Могућност да неко „остави“ довољно вируса на некој намирници или паковању врло су мали, и на то гледам као на "хипотетички ризик", каже Лојд-Смит.

"Према томе, пажљив сам, редовно перем руке, али не зато што мислим да зраче вирусима".

Његов савет за поступање променио би се, каже Лојд-Смит, кад би се радило о старијој особи или неком чији је имунитет нарушен.

"Једноставна и разумна мера предострожности за намирнице које не морају у фрижидер јесте да их оставите да стоје један или више дана нетакнуте пре него што их распакујете", додаје он. "Такав поступак значајно би смањио количину евентуалне контаминације".

Забринутост због могућег преноса вируса преко разних површина појавила се у мартуу кад је објављена студија у часопису New England Journal of Medicine.

"Студија је показала да се под одређеним условима у лабораторији, који су на неки начин вештачки, САРС-KоВ-2 задржава до три сата у аеросолима, до четири сата на бакру и до 24 сата на картону и два-три дана на пластици и нерђајућем челику", каже Лојд Смит.

Експеримент није узео у обзир друге факторе који могу да умртве вирус, попут сунца или дезинфикационих средстава, нити је одређивао промену количине вируса током времена, каже Лојд-Смит.

Стручњак за сигурност хране са Универзитета Северна Каролина Бенџамин Чепмен упозорава да улогу играју и температура, влага, па и колико је било вируса на почетку.

Количина вируса САРС-KоВ-2 релативно брзо се смањује у поређењу с, на пример, норо вирусом који опстаје данима у довољној концентрацији да зарази другу особу, каже виролог Вилијамс.

Студија је показала да се број корона вируса смањио стотину пута на картону за осам сати, а то значи да је 99,9 одсто вируса нестало након осам сати, а исто се односи и на челик или пластику, додао је Вилијамс.

Међутим, ако имате нарочиту потребу да се умерите на нешто што ће створити пресудну разлику, стручњаци саветују да је важније да "фанатично“ перете или дезинфикујете руке након сваког могућег контакта с корона вирусом.

"Изгледи да добијете вирус преко контаминиране амбалаже су веома, веома мали", понавља Вилијамс, уз опаску да „неки људи носе и трегере и каиш како им не би пале панталоне, зар не?“.

Ако ипак страхујете због ризика да су намирнице контаминиране - тада дезинфикујте амбалажу споља, додаје Вилијамс.

EUR/RSD 117.5812
Најновије вести