Разлог за претпоставку да је то тачно пружају три документа која се чувају у Архиву САНУ у Сремским Карловцима. Реч је о позивници, телеграму и писму које је тадашња варош Београд упутила „славној и поштованој општини“ карловачкој.
У писму које је писано три дана пред кнежев имендан, Аранђеловдан, се наводи, како каже управник Архива САНУ др Жарко Димић, да се организује бал „у част имендана његове светлости господара и кнеза србскога Михаила М.
Обреновића III, 8. новембра 1963. године, с почетком у 7 сати увече, у сали код „Србске круне“. Као „поштованој суседној општини“, београдска варош упућује позив карловачкој да пошаље барем четири тамошња грађанина са фамилијама. У телеграму који је након позивног писма стигао у Карловце, дуплиран је број званица.
– Колико су Сремски Карловци били уважени и славни не само као варош у којој је проглашена Српска Војводина и седиште српског патријарха, него и због становништва, угледних интелектуалаца, трговаца, професора, свештенства, показује и овај случај – каже Димић. – У част обележавања имендана и годишњице кнеза Михаила Обреновића, варош београдска и градоначелник Београда позивају четворо угледних Карловчана на свечани бал који ће се одржати у Српској круни у 19 сати. Карловчани које је власт одредила, морали су пре свега знати плесати, бити угледна господа, честито и лепо одевени. Показује овај позив на бал још нешто. Не треба сметнути с ума да се ради о две државе у то доба. Карловци су били у Хабзбуршкој монархији, а Књажевина Србија је била независна држава на неки начин. То значи да Карловцима из друге државе стиже позив да учествују на једном таквом догађају.
Све се то, напомиње Димић, одвија под благословом кнеза Михаила чији поглед је стално био усмерен ка Српској Војводини и српском народу преко, где се стварала интелигенција, и касније српско школство, просвета, култура.
– Крај 18. и цео 19. век су били време славе ове варошице. То се данас заборавља. Ово је доказ колико су Карловци били значајни некад. Не знамо ко су ти који су били на балу. Касније је послат и телеграм у коме је истакнут захтев да се повећа број званица на осам – каже Димић.
Да су Карловчани присуствовали поменутом балу, потврђује тадашњи новосадски лист „Србски дневник“ пишући о догађају. Најпре је новосадска јавност обавештена да ће имендану присуствовати те године и околне српске општине у Аустрији попут Новог Сада, Земуна, те да ће Српску Атину представљати сенатор Ползовић и инспектор Коста Радуловић, као и још неки други грађани.
Два дана после, новине доносе вест с догађаја у којој се наводи да је „делегација била својски и братски дочекана“. Славље је одржано у суботу и трајало готово сат. У тексту се даље напомиње да је осим новосадске и земунске, и карловачка општина имала представнике и да су то били прота Николић и Балтовић. На балу су били сам кнез Михаило Обреновић, министри и сви конзули осим аустријског.
Зорица Милосављевић
