Једно од најновијих истраживања које се бавило ДНК анализом остатака животиња ове врсте пронађених на арктичком острву Врангел, недалеко од обала Сибира, објављено је у магазину Универзитета Оксфорд.
Вунасти мамути били су једна од најзаступљенијих врста која се прилагодила хладним условима живота какви су владали на Земљи пре 11.700 година, у раздобљу Плеистоцена, показује остраживање, а преноси CTVNews.
Промене у температури и драстично топљење које је са собом донело раздобље Холоцена, довели су до изумирања бројних врста које су насељавале степске тундре, попут пећинских медведа, длакавих хијена, длакавих носорога, као и континенталних мамута.
Изоловона популација мамута с острва Врангел, која је остала одсечена од копна услед подизања нивоа мора, била је суочена с несташицом воде за пиће на острву, али је и осим тога изумрла тек пре 5.000 година, те прави разлог њиховог нестанка, како сугерише истраживање, још увек остаје непознат.
Успоређујући ДНК остатке животиња с острва Врангел са остацима који припадају неким старијим врстама мамута као и данашњим азијским слоновима, истраживачи су идентифицирали бројне примере генетских мутација које су имале последице на важне функције организма код ових животиња, попут неуролошког развоја, плодности мушких јединки, нивоа инзулина и способности препознавања мириса биљака.
И док дефинитиван разлог изумирања популације мамута с острва Врангел још није утврђен, континуирано смањивање популације у комбинацији с изолираном природом њиховог станишта, проузроковало је подложност мамута генетским поремећајима, што је спречавало развој ове врсте, закључено је у истраживању.
