Животна прича Ференца Арока: У Свет преко Новог Сада и Аустралије

КАЊИЖА: У родној Кањижи Ференца Арока (1932-2021), легендарног фудбалског тренера који се прославио у Новом Саду и далекој Аустралији, новинарског барда “Мађар соа”, срео сам пре четири и по године, након скупа на коме се пресабирала спортска историја овог поднебља.
f
Фото: Dnevnik (M. Mitrović)

Мада сам већ дуго био у вароши крај Тисе, путеви нам се нису укрштали, али тада заподенусмо разговор у “Арт кафеу”. На уводну констатацију да је спортска легенда на два краја света, Новом Саду и Аустралији, одмах спушта лопту. 

Нисам ја никаква легенда али сам свашта урадио за четири деценије бављења фудбалом. Без околишања могу да кажем да сматрам себе успешним у том смислу, а могу да признам и да сам у животу свашта радио, као и да сам имао и доста среће, присећао се професионалних почетака Ференц Арок.   

У Гимназији у Старој Пазови је Арок почео као наставник физичке културе, не случајно, јер је пре тога тамо две године играо фудбал у тамошњем “Јединству”.

Десило се да је тренер прве екипе “Јединства” имао саобраћајку, па су рекли да пошто студирам ДИФ, да најбоље од свих знам шта треба радити, а старији фудбалери од мене само су се згледали и прихватили, причао је Арок.

Прво тренерско крштење било је у Сомбору када је својим саиграчима рекао да сви играју на својим местима, а да ће се он, иако је играо лево крило повући назад и “покупити све што не ваља”, што је била претеча данашњег распореда у фудбалским екипама у којој сада свака има по једног таквог “чистача”. Утакмицу су добили 3:0, мада су претходну код куће од Сомбораца изгубили 7:1, а после ове победе Арок вели да је постао тренер.

Фудбалску каријеру сам практично почео у кањишком “Потисју”, али сам одиграо свега шест-седам утакмица, јер сам као техничар послат да радим у Чачак, а у Београду сам се уписао на ДИФ јер нисам добио стипендију на Електротехничком факултету, јер сам хтео да будем инжењер, испричао је Арок.

Оцу, како је додао, није смео ни да каже, јер би га убио.

Наишао сам тада на једног тренера одбојке, који ме је тешио, да ће ме уписати на ДИФ, а ја нисам имао појма шта је то ДИФ... Тако, уместо да будем инжењер електротехнике, постао сам фискултурник…, казао је Арок.       

После просветарских почетака у Старој Пазови, Зрењанину и Београду са супругом Горданом Дивљак Арок, прелазе у Нови Сад, где је Гордана била новинар и уредник у културној рубрици “Дневника”, а Ференц је на позив из “Мађар соа” почео да ради као спортски новинар.

Тако сам натрчао на Хуга Рушевљанина, који је био технички директор Фудбалског клуба Нови Сад и како сам наставио да организујем турнире са децом, позвао ме је да организујем фудбалски подмладак клуба. После три-четири месеца подмладак је тукао први тим, јер је у њему било играча као што су Брзић, Уторник и други. Први тренер Новог Сада Фрањо Пазмањ отишао је тада у Крагујевац и једноставно су мене ставили пред свршен чин, да без поговора преузмем први тим. Тако је добро испало, да је Нови Сад те 1961. године ушао у Прву савезну лигу, а ја као тренер прве екипе нисам имао ни пуних 29 година. Био сам најмлађи тренер свих времена у Првој савезној лиги, који је екипу из Друге лиге увео у најелитније фудбалско такмичење у тадашњој Југославији, поносан је био Арок.  

У  РФК Нови Сад  тренер је био у три маха, све укупно шеснаест и по година. Била су то другачија времена, па је Арок одлазио у Аустралију и назад се враћао, а између осталог 1976. године предводио је екипу Новог Сада у финалу Купа Југославије против сплитског Хајдука.


Мирно чекам пријем код Светог Петра

У време када смо се срели у мају 2016. године, на растанку, питао сам Ференца, да ли је задовољан учинком на путу око Света, од Кањиже, преко Новог Сада, Аустралије и натраг? Није скривао задовољство. 

Мирно чекам да ме испитују тамо Горе! Мислим да сам урадио добро, да сам радио поштено, никада нисам продавао или куповао утакмице, чак сам у неколико наврата свој клуб откривао када је тако шта радио. Данашњим тренерима не завидим, уопште. Зависе од неких људи који су пуни пара, или бар парама манипулишу, зависе од много чега, у Србији и од навијача који су невероватна нова негативна фудбалска сила, тако да сам јако задовољан  јер сам радио у време када се све одвијало нормално, спортски. Није ни тада све било кристално чисто, али се ово данас не може упоређивати ни са чим. Пре бих се латио мотике и ишао да копам, него да данас будем фудбалски тренер, уверавао је Ференц Арок, а пре него што је отишао у легенду уградио је себе и у успехе суперлигаша ТСЦ из Бачке Тополе, где је био почасни председник клуба.    


Занимљива је епизода која је уследила две године након првог одласка у Аустралију, због путовања бродом око Света. Само зато се ишло у печалбу, да Арокови сакупе довољно новаца да крену на тај пут, породично, Ференц са супругом Горданом и ћеркама. За свог наследника у Сент Џорy Будапешту, који је био “мађарски” клуб, предложио је једног Србина, дотадашњег тренера у Мелбурну, управа га послушала, али уз обећање да ће се вратити ако њиме не буду задовољни.

Нисмо никако желели да пропустимо тај брод и пут око света, због кога смо и дошли у Аустралију, а после осам месеци добио сам позив да се поново пакујемо и идемо за Сиднеј. Када је позив уследио били смо у Новом Саду, а ја у “Мађар соу” као новинар. Из клуба Сент Џорy Будапешт су подсетили да сам обећао, да ћу се вратити ако им не буде ишло, па сам опет отишао на осам и по месеци. На опроштајној вечери у клубу било је око 1.300 људи, срдачно смо се растали, а ја сам свакога позвао да сврате да нас обиђу у Новом Саду, испричао је Арок.

На том растанку мислио је Ференц, или Франк Арок, како га тамо зову, можда ће неко доћи, а можда и неће, тек следеће године у гостима у Новом Саду је било 18 породица и тако наредних девет година, све док 1979. није дошао потпредседник клуба и почео лицитирати понуду, примамљиве услове да поновни одлазак у Аустралију…

Супруга Гордана је попустила, увидевши да ако испуне све што обећавају, не морамо да радимо следећих десетак година, па смо отишли на две године и остали 23! Направио сам тамо дар-мар, постали смо прваци Аустралије, па сам преузео и место селектора репрезентације, тако да смо се назад вратили тек 2003. Одлазим сваке године последње недеље у фебруару и остајем око 40 дана. То што сам водио репрезентацију Аустралије 107 утакмица, нико ме никада неће стићи!, указује Арок, напомињући да га повремени излети на континет где је стекао тренерску славу препороде.

Милорад Митровић

Zoran
17.01.2021 • 15:15
Molim vas da ne dajete neproverene informacije. Počast velikom treneru Ferencu Aroku, ali RFK Novi Sad na žalost nije igrao u finalu Kupa Jugoslavije sa Hajdukom 1976, ispao je u polufinalu od Dinama
EUR/RSD 117.5755
Најновије вести