Врњачка Бања има седам лековитих извора од којих се четири користе у терапеутске сврхе: Топла вода, Снежник, Слатина и Језеро, док се са два извора вода флашира као стона минерална вода (вода Врњци са извора Топла вода и Врњачко Врело).
Лековите воде, места где су се током историје људи исцељивали, увек су била радо посећена. Сматра се да је на лековитим изворима Врњачке Бање своје бољке исцељивало келтско племе Скордисци, а потом, када су дошли Римљани на подручје Балкана, да су и они ту видали своје ране. Да је бања била чувена и у античко доба постоје докази као што су остаци базена за купање и бројни златници који су пронађени на том подручју. Ипак, вихори историје сакрили су њено латинско име.
Од одласка Римљана до тридесетих година 19. века мало се о њој зна. После ослобођења од турске власти, кнез Милош Обреновић 1835. године унајмљује геолога Жигмунда Хердера да испита лековитост воде. Овај саксонски барон урадио је прву анализу врњачке топле минералне воде и оценио је као веома квалитетну. На развој Врњаца као бање сачекало се још тридесет година.
– Те прве године је било 138 гостију у Врњачкој Бањи, што је био огроман успех, а сада после 150 година дошли смо да бању посети 400.000 гостију и оствари преко 1,5 милиона ноћења где смо апсолутни рекордери када је у питању српски туризам – рекао нам је Горан Каравесовић, руководилац Инфо центра Врњачке Бање.
Од каптирања извора и изградње првих купатила Врњачка Бања је као неком магијом привлачила туристе. Између два светска рата имала је гостију више него Дубровник и Блед заједно!
– Занимљиво је да је тридесетих година тадашња туристичка организација бање која се звала „Гоч” ангажовала да УФА, велико филмско предузеће из Берлина, које и дан-данас постоји, сними један пропагандни филм о Врњачкој Бањи. Нажалост, до сада нисмо успели да уђемо у траг том филму – открила нам је Марија Јаћимовић, кустос Музеја бањског лечења у Врњачкој Бањи.
Носилац здравственог туризма Врњачке Бање од 1947. године је Специјална болница Меркур, која ове године обележава јубилеј 75 година постојања, успешног рада и лечења.
– Меркур је постао много више од једне класичне болнице, он је постао модеран здравствени центар који веома успешно користи благодети минералних вода Врњачке Бање у здравствене сврхе. Меркур је и национални центар за оболеле од дијабетеса. Сви пацијенти који су на инсулинској терапији имају права да на терет РЗО овде дођу једном у четири године на рехабилитацију и едукацију десет дана – нагласила је Бојана Биљић, ПР Специјалне болнице Меркур из Врњачке Бање.
Други значајан период за ову бању су биле осамдесете године када је у Врњачкој Бањи било више од пола милиона гостију који су остваривали више од два милиона ноћења.
– Нагласио бих да у бањи има 17 отворених и 12 затворених базена, три велика аквапарка тако да се овде каже да је Врњачка Бања српско море. Ми се приближавамо тој бројци сада мада је Србија много мања држава од тадашње Југославије. Могу рећи да општина улаже велика средства у инфраструктуру, да је држава препознала Врњачку Бању, Златибор и Копаоник као топ дестинације. Надамо се да ће се и следећих година та цифра увећавати, а општина и Туристичка организација Врњачке Бање се труде да она гостима остане у лепом сећању и да нам се поново врате – упутио нас је Горан Каравесовић.
У XX веку, у периоду између два светска рата Врњачка Бања је постала право монденско место. Једна од занимљивости из тог периода је и чињеница да је Врњачка Бања 1928. године организовала први избор за мис у тадашњем краљевству. Занимало нас је како је изгледао тај сав крем који је долазио у бању, како се носио.
– Врло репрезентативно, јер било је важно бити виђен у Врњачкој Бањи и ако је нисте посетили, као да нигде нисте ни били. Мушкарци су носили бела одела, што је била гардероба типична за европске бање, а даме крзно, чак и у августу, јер је оно било статусни симбол. Овде је популарна глумица из тог времена Ита Рина (Тамара Ђорђевић) провела медени месец. Она је на слављу носила хаљину Жан Патуа, иначе најпознатијег француског креатора чије је креације носила и наша краљица Марија – упутила нас је кустос Марија Јаћимовић.
Навике модерног туристе су се измениле: више не шаљу разледнице својим најмилијима када се нађу у бањи, нити је довољна шетња до извора лековите воде. Данашњи туриста је мало размажен – он очекује да га лековита вода сачека у хотелској соби, евентуално у базену у којем ће потражити релаксацију после стресних сати проведених на послу.
– Трудимо се да пратимо све трендове здравственог туризма, с друге стране увидели смо и значај превентиве. С поносом могу рећи да је први велнес и спа центар у Србији отворен управо у Меркуру. Било је то 2005. године када смо отворили Фонс Романус (римски извор) који је био први такав центар са минералном водом. Данас је готово незамисливо да један бањски центар не поседује спа и велнес – истакла је Бојана Биљић.
Тај труд се види по броју туриста који посећују бању. Почетком лета смо је ми посетили и уверили се да је Врњачка Бања крцата гостима. Нису били само они у познијим годинама и са здравственим проблемима, него је било и младих парова, спортиста, родитеља с малом децом и парова у средњим годинама. А управо тако треба и да буде јер њена лековита својства придоносе лечењу, али најбоље је када су превентива и када помажу да се уклони умор и тело и душа релаксирају.
– Кад се неко први пут нађе у бањи ја бих му препоручио да прво посети Црквено брдо које се налази у средишту бање, да стазом патријарха Павла прошета до цркве Пресвете Богородице, затим да застане на мосту љубави да закачи један катанац да његова љубав траје вечно. Препоручио бих да се пробају и пет минералних вода које се налазе у размаку од километра. Лепа је тура да се обиђу ти извори и окрепи се на њима – тако се лечи и душа и тело. Бања има и доста манифестација, нарочито ако се дође у периоду од маја до октобра. У једној години организујемо 300 приредби - организујемо карневале, фестивале, песничке вечери, фестивале вина... Врњачка Бања је увек прави избор за све – истакао је руководилац Инфо центра Врњачке Бање Горан Каравесовић.
Марина Јабланов Стојановић
