На сваком месту се чују српски, руски, бугарски, македонски, шпански, француски, мађарски, албански, скандинавски језици, као и енглески и малтешки и бројни други језици.
Они који се одлуче да у ово доба године посете Малту, треба да имају јакну са капуљачом која не пропушта ветар и кишу, а испод јакне су им довољне мајице. Ветар, киша и сунце се стално смењују, тако да можете да покиснете, а већ неколико минута касније скидате јакну и уживате у летњим температурама.
Нема тог градића на Малти, као ни на суседном сестринском острву Гозо, у којем нема шта да се види. Цркве, старе куће, прелепи мали вртови на градским трговима... Када идете кроз Валету или стару престоницу Мдину, лако је поверовати да ће из неке од уличица изаћи витез у оклопу и пројахати на коњу поред вас. Уске улице, мноштво степеница, предивни балкони и стара улазна врата крију приче старе вековима. Ништа није необично видети да је нека црква или капела подигнута у 12. веку, а осим у модернијим градовима, као што је Слима, сваки камен по којем ходате стар је вековима, а неки и цео миленијум.
Тешко је направити листу препорука шта обавезно треба да се обиђе, јер иако је ово острво јако мало, препуно је знаменитости. Међу њима је свакако Катедрала витезова Реда светог Јована у Валети. Подови су поплочани мермером испод којег су гробови витезова, катедрала је богата и китњаста, а можда највеће богатство представљају слике Каравађа, који је неколико година живео на Малти.
Малтежани су хришћанство примили од Светог Павла, на шта су посебно поносни и много тога на овом острву носи његово име. Имају место Свети Павле, испред ког је острво Светог Павла, где је и доживео бродолом. У месту је и мала црква посвећена овом свецу. Пошто је неко време боравио на острву, у месту Рабат постоје и катакомбе које носе његово име… Малтежани успешно комбинују савремене технологије са својом пребогатом историјом, те се тако на свим туристичким местима пуштају и мали филмови који објашњавају где се налазите и шта то налазиште представља. Тако се и пре спуштања у катакомбе упознате са историјом овог места, а потом идете ходиницима којима су ходали и живели рани хришћани, бежећи од прогона.
И ове катакомбе, као и други ранохришћански споменици нису најстарији на острву, јер они имају остатке храмова најстаријих на свету, а цивилизација која их је подигла је нестала. Остатака ових храмова старих и по седам миленијума има и на Малти и на Гозоу. Многе старе палате и куће, претворене су у угоститељске објекте, те није необично пити кафу у ресторану смештеном у пет векова старом здању.
И они који први пут долазе на ово медитеранско острво лако могу да се снађу, јер је јавни превоз добро организован, а на свакој станици пише име, назив, стајалишта, као и ред вожње свих аутобуса који туда иду, са временом у којем треба да се појаве. У аутобусима на дисплеју иде информација о томе која је следећа станица, тако да је важно знати име стајалишта на којем излазите из аутобуса. Цена вожње ван сезоне је евро и по, а у сезони је два евра. Карта важи два сата, од тренутка куповине, те може у том времену да се користи у сваком наредном аутобусу у који се уђе.
Аутобусом може да се дође и до места Ћиркева, одакле иде трајект на оствро Гозо. Цена повратне вожње за пешаке је 4,65 евра, а брзо се сигне до луке Мyар на Гозоу, одакле опет важе исте цене аутобуског превоза. Међу атракцијама овог острва су Викторија, главни град Гозоа, али и Та Пињу црква, Двејра, некадашњи Азурни прозор, којег је олуја поломила. Постоје и аутобуси којима се организовано обилази острво, а ту су и бројни таксисти који нуде своје услуге. Они који дођу током лета, на оба острва могу да уживају у кристално чистој води, а људи који се не плаше хладне воде, и у марту се купају. Изузетак су рониоци, који су целе године у води.
Малтежани имају и електронске карте, талиње, које могу да користе и туристи. За седам дана може да се купи карта са неограниченим бројем вожњи, која је нешто више од 20 евра, а постоји и талиња са 12 вожњи, која није ограничена бројем дана и кошта 15 евра.
Само је важно упамтити да се на Малти вози левом страном, како не бисте стално чекали аутобус у погрешном смеру.
Текст и фото: Љубица Петровић
