Жеђ се гаси непрекидним танким млазом питке хладне воде који тече из уста гвоздене скулптуре јединог сисара који лети, а из хладовине дрвореда липа пружа се поглед на оближње мостове и знаменита здања вароши која су високо уздигнута на другој обали. Поврх тога све који су се ту затекли, разгалили су момци, перкусионисти, који су седећи у подножју кеја увежбавали нумеру свог бенда.
Побрали су аплауз, за тактове нама непознате, њима знане музичке нумере, али чесма у облику слепог миша и свирка, потсетили су нас ремек дело Јохана Штрауса, млађег, (1852-1899) оперета “Слепи миш”, на којој је он радио без престанка 43 дана, лишавајући се сна и хране, не овде крај Рајне, али свеједно.
За разлику од Штрауса и његове даноноћне инспирације без сна и хране исказане у чувеној оперети, слепи мишеви се крај Рајне одмарају дању, висећи наглавачке негде испод мостова, тајновитим одајама старих здања и другим њима згодним местима. У потрази за храном, када се увече смркне, изнад Рајне појављују се слепи мишеви који готово бешумно лете изнад воде.
Због прикривеног начина животе, врло мало људи зна да су слепи мишеви настањени у моћној вароши са око 170.000 становника на тромеђи Швајцарске, Немачке и Француске. Европски слепи мишеви, па и ови у Базелу, преферирају углавном мирније воде, али прија им и уз нешто бржи водоток Рајне зато што овде има поприлично инсеката којима се хране у време ноћних летова. Познато је да слепи мишеви насељавају скоро сва копнена подручја планете, изузев крајњих северних и јужних делова, а има их око 1.100 различитих врста, сврстаних у две главне групе.
Док једна група шишмиша која чија се величина креће до величине лисице, па и има главу налик лисичијој, у тропским областима опстаје хранећи се углавном воћем, цвећем и нектаром, другу групу чине месоједи који се хране инсектима, жабама, птицама, малим сисарима, па чак и рибама.
Свака врста слепих мишева има своју технику лова. Водени шишмиши лете тик изнад површине воде, а овде на Рајни неки плен лове на висини два до 15 метара изнад воде. Импозантну скулптура слепог миша уловили смо погледом крај моста изнад Рајне, када смо се упутили пешице упутили према базелском Кунстмузеума, који у свом поседу има изузетно вредна уметничка дела.
Већи је изазов прећи реку пешице преко моста, мада бројни туристи у Базелу дању за прелазак с једне на другу обалу користе чамце и бродиће који стално циркулишу. Истовремено, с једног на други крај града низводно низ брзу Рајну, спушта се велики број купача. Освежење на летњим врућинама у Рајни је права ствар, а купачи готово без изузетка користе “суве кесе”, које им добро дођу као помоћно средство у одржавању на води, а такође и да у њима носе пешкир, папуче, суву одећу и личне ствари, које су им неопходне када после освежења испливају на кеј, украшен дрворедом липа.
Понуда Кунстмузеума је увек атрактива, а добро очувано старо градско језгро обилује бројним црквама, палатама, трговима, фонтанама и споменицима. Импозантно је здање катедрале Минстер, која је главно обележје града. Грађена је од 1019. до 1500. године и типичан је пример готске архитектуре. Пењањем уз 237 степеника са највише куле катедрале пружа се величанствен поглед не само на Базел, него и оближње вароши у Немачкој и Француској.
На Позоришном тргу, атракцији која представља спој модерног и традиционалног Базела, необична фонтана, рад вајара Жана Тингуелија (1925-1991), сачињена од необичних скулптура од старог гвожђа са занимљивим механизмима, који фигуре стално померају и распрскавају водене млазеве, освежавајући трг невероватном комбинацијом кинетичких скулптура и воде. Од пре четири деценије када је изграђена фонтана је међу најпопуларнијим местима је у граду, а љубитељи уметности радо посећују и Тунгуелијев музеј, један од четрдесетак у граду.
У Србији 28 врста слепих мишева
У Европи живи тридесетак врста слепих мишева у скоро свим копненим стаништима и сви су заштићени. Код нас у Србији познато је 28 врста слепих мишева, које су такође заштићене као природне реткости, а 11 врста се налази на Црвеној листи света као глобално угрожене врсте.
У обиласку Базела прелазимо пешице преко најстаријег сачуваног моста на Рајни, који је саграђен од камена још у 12. веку. На десној обали на страни Малог Базела на почетку моста налази статуа Хелветије, која је национални симбол Швајцарске. Седи и гледа у воду, са спакованим кофером и спремљеним копљем.
А где год се окренемо из излога и испред њих маме обавештења за снижења цена готово све робе европског и светског сјаја. Попуст од 50 одсто је широко распрострањен, а за наш yеп, прескупо је све у тржном центру “Манор” где смо се суочили са попустима до 70 посто! Швајцарцима и онима из окружења којима су yепови дубљи, цене су приступачније и доступне, док за нас се чине као недостижни сан.
Као у сну вратим се на чесму у облику слепог миша, да разбијем врућину. Они који се баве сановником веле да ако у сну видите слепог миша, наговештај је да ћете чути лоше вести. Сањати више мишева, упозорење је да ћете бити покрадени или жртва пљачке, ако сте не дај боже у сну убили слепог миша, то указује да вам је све по вољи, а ако вас је у сну ујео упозорење је да будете пажљивији…
У сановнику ни речи о томе, шта ако сањате или уживо утолите жеђ на чесми из скулптуре слепог миша! Управо то што у сановнику не пише, десило се репортеру “Дневника”. Несмотреним кликом на таблету, у неповрат су отишле све слике знеменитости Базела, што је био озбиљан разлог да се сутрадан упутим у репризни обилазак града.
Милорад Митровић
