Отава, град у који се свако заљуби на први поглед  

ОТАВА: Свако ко долази у Отаву први пут мора најпре да се сети када се последњи пут заљубио на први поглед јер оно што га чека у главном граду Канаде оставиће га без даха и, с великом сигурношћу можемо да тврдимо, да ће на пречац заборавити све градове које је раније посетио и мислио да су најлепши.
1
Фото: Dnevnik.rs

(Од нашег специјалног извештача)

Сам долазак са аеродрома, који је неких 15 километара ван града, је атракција, посебно за људе с наших простора. Пут иде уз реку Отаву, која се својим током кроз град рачва у многобројне канале, а малих палуба за седење има безброј. Није важно да ли је радни дан или викенд, житељи Отаве обожавају да шетају, возе бицикл уз реку, која је жила куцавица овог града.

Сам град се простире на две покрајине, већи део је у Онтарију, а мањи у Квебеку (река је природна граница), а заједно с Гатиноом са стране Квебека, чине метрополитански део, а са око милион становника је четврти град по величини у Канади. Ипак, главни град је и самим тим три већа града, Торонто, Монтреал и Ванкувер, нису благонаклони према њему. Стандард у Отави је много већи него у осталим деловима ове по пространству огромне земље. Наравно, познато је да су сви велики канадски градови концентрисани близу границе са САД. Од Отаве до Монтреала је свега 170 километара или како овде кажу „два сата вожње“, док до Торонта има око 450. Што се Ванкувера тиче, он је наравно на пацифичкој обали и људима из Отаве је лакше и јефтиније да дођу до Европе.

Главни град, као и готово сваки други, има своје предности у односу на конкуренцију. Овде је парламент, централна банка,  многобројне светске компаније, стога и није тешко поверовати у ону причу о стандарду. Мада, када већ помињемо стандард, треба рећи да је он заиста добар у читавој земљи. Сви су овде задовољни, што бисмо ми у Србији рекли, безбрижни јер су плате на нивоу и стално има посла и лако га је наћи. Поређење ради, обичан радник у Мекдоналдсу има сатницу од 15 канадских долара, када се скине порез који је 13 одсто, долази се до сасвим коректне цифре, наравно у зависности од радних сати, која је довољна за добар живот у метрополи. Дали смо овај пример јер се тај посао сматра једним од слабије плаћених. Наравно, занатлије, возачи и све оно што је „тражена роба“ широм света заради много више. На пример, сатница керамичара је од 70 до 100 канадских долара.

Оно што је интересантно у Канади јесте порез, заправо све цене које су изложене су без пореза, тако да на сваки купљени артикал треба додати тих чувених 13 одсто. То је нешто на шта су Канађани навикли, свесни су да је порез нешто што иде њима у прилог, бар су нам тако рекли: „Јесте порез, али то све иде на бесплатну медицинску помоћ“, а овде је она ефикасна и брза.


Велика српска заједница

Српска заједница је доста велика у Отави и сви се међусобно помажу, а има досељеника са свих простора бивше Југославије. Разговарали смо са оцем Александром Гајаничићем (пореклом Панчевац), првим човеком цркве Светог Стефана на ободу Отаве. Казао је да има регистрованих 550 породица које посећују цркву, а да је број наших људи негде између 4.500 и 5.000. Наравно, има пуно мешовитих бракова који без проблема овде опстају, а сви долазе у цркву, иако нису православци. Црква Светог Стефана је центар нашег живља у Отави, имала је проблем прошле године када је преко ње протутњао торнадо, али за чудо, цркви и помоћном објекту није ништа зафалило, само је напукло неколико стабала, док је велики део околних приватних кућа претрпео велику штету. Причао је отац Александар о проблемима, пре свега финансијским, те да се скупља новац како би се вратио кредит, а онда следе унутрашњи радови и осликавање фрески, иако је црква већ пет година у функцији.


Центар града је прелеп, ту су пет зграда парламента, све су грађене као замкови, а поглед на њих из сваког дела шеталишта поред реке оставља без даха. Једино што је вредно чуђења јесу веома слаби путеви унутар градског језгра, ето и то је овде могуће, али је то једина мана. Истина, на неколико локалитета у центру су радови у току, асфалтирају се улице, ужурбаним темпом, тако да ће и тај недостатак сигурно ускоро бити отклоњен.

Аутомобила нема превише, бар не у центру иако су саобраћајнице са по четири траке, а европски модели четвороточкаша могу да се изброје на прсте. Рекоше нам да се овде возе „Јапанци“ и понеки „Американац“. Зује улицама тојоте, хонде, нисани итд, а тек ту и тамо монотонију разбије понеки „Немац“. Ипак, све се овде мора колима, јавни превоз није лош, али га мало људи користи. А зашто? Зато што је цена горива мизерна (1.13 канадских долара по литру или непуна 92 динара). Колико је гориво јефтино упоредићемо га само с просечном ценом паклице цигарета - 13 долара. Дакле 11,5 литара горива. Употреба дизела је давно забрањена, прича се и о рестрикцији бензинских мотора, али град је толико зелен да му ништа од тога не би сметало.

Фото: Dnevnik.rs

Канађани су луди за спортом, па иако је лакрос национални спорт, хокеј је број један, уз њега кошарка и бејзбол. Отава сенатори су понос града, а тотално је лудило у току због кошарке и успеха Торонто репторса, а уверили смо се да воле и одбојку. Викенди су посвећени породици и пријатељима, спорту, дружењу, а радни дани никоме не падају тешко.

Сигурно, када ово читате, не можете да поверујете да овакав град и држава постоје на земљи, али верујте, ништа нисмо преувеличали. Нема онога ко је био у Отави и није се заљубио, па пожелео да се првом приликом врати и открије нове чари канадске метрополе. Има већих градова, али са оволиком душом – е, то већ мало теже.

Фото и текст: Марко Ристић

EUR/RSD 117.1415
Најновије вести