Иначе, тај фестивал је једна од најпосећенијих манифестација у Потисју, а домаћини из „Атлантиса” и Омладинске организације „Кумаја” се труде да увек буде све бољи.
У дефилеу улицама Трешњевца и на такмичарском полигону оближњег пашњака шепурило се више од 200 трактора разних марки и годишта, а за разлику од неких претходних окупљања, стазе где се вештина исказивала није требало квасити и правити блато јер су се за то побринуле кише. Ко прође тај тест вежње, способан је за паролук.
– Људи долазе да покажу своје умеће, али има ту забаве и за чланове породица свих генерација – објашњава један од организатора Зоран Теслић.
Власници су уживали у „продуцирању” својих љубимаца, али и разним такмичењима, као што су качење прикључних машина, повлачење терета, вожња уназад и, посебно, кроз каљугу. Најбољима су се показали Јене Божоки, Иштван Ремете, Иштван Ердег, Тамаш Мозеш, Золтан Бичкеи и Кристијан Калман, у бацању паорских гумених чизама победио је Иштван Дудаш, а као најснажнији тракториста потврдио се Адам Шарњаи. Снажни момци су пробали и могу ли потезањем конопца нађачати трактор у чији су мотор уграђене десетине коња!
Ференц Шоти из Сенте се дичи „штајером”, који је ове године, а и лане, био најстарији на манифестацији. Произведен је 1951. и свега годину млађи од власника, коме је требало осам година да га потпуно среди за такве паорске скупове.
– Возио га је још мој покојни таст, а на мени било да га рестаурирам – објашњава Шоти. – Некад је највише коришћен за вучу терета, а с прикључцима косила се ливада и детелина. Пошто нема хидраулику, није коришћен за орање. Иде на нафту, има мотор од 18 коња, а „штајери” новије генерације 100, 200 па и више, много су комфорнији, с уграђеном електроником и најсавременијом техником, а овај мој им дође деда.
Напомиње да је широм Војводине доста времешних трактора, просечне старости 18 до 20 година, млађи паори обнављају возни парк, али им за то, уз постојеће подстицаје, треба више подршке државе.
За најлепши трактор проглашен је „фент” Јожефа Хуђика из Темерина, који је четири године млађи од Шотијевог. Хуђик га је набавио пре пет година, практично у деловима, али га је удесио и служи само за парадирање јер за обраду воћњака има нови.
– Баш сам се потрудио око њега с колегама мајсторима па сад уживамо да се мало њиме возамо јер је заиста дотеран – поносан је Хуђик на свој мали лепи стари тракторчић. – У возном је стању, може се њиме и радити, али га чувамо да буде леп. Јединствен је, па где год се појавимо, сви га загледају, а унуци дођу да се заједно проведемо.
Хвали Шандор Мокуш из Падеја свог плавог „зетора” из 1956. и његових 50 коња, јер је побеђује и оне до 82 коња.
– У овој категорији нема старијег и бољег у мом атару, па и на овој манифестацији – каже Мокуш. – Може свима да изађе на црту. Користим га највише за изношење стајњака на њиве. Око регистрације је било проблема, треба да нађем оригинал кабину, што је веома тешко. Не разумем зашто не може ова, пошто је нова и скоро намештена.
Деци је посебно узбудљива била јурњава за прасетом и јаретом, јер ко их ухвати, носи кући.
Милорад Митровић
