Прво што морате да знате је да у Србији аутобуски превоз можете прецртати, једноставно ниједна компанија ни за какве новце вам неће возити љубимца, било да је у питању мали, велики пас, мачка или папагај.
“Аир Србија” јесте пет френдли, али само за власнике љубимаца до осам килограма, рачунајући и носиљку односно транспортер који је обавезан. Веће расе нису предвиђене да се купају у сланој води, ако се иде на пут авионским превозом.
Цена карте за пут авионом са љубимцем износи од 28 до 85 евра, у зависности од дестинације и дужине пута.
Ако сте и даље одлучни, избор пада на аутомобил или воз, који је једини пет френдли јавни превоз код нас. За то вам је такође неопходан транспортер, као и уосталом и за ауто, јер је то ипак најсигурнији начин превоза животиња. За превоз возом, авионом, али и улазак у страну државу, љубимац мора да има пасош са свим неопходним примљеним вакцинама. Одлучили сте се за воз, набавили транспортер, имате неопходан пасош и печат ветеринара да је животиња пелцована, ипак пристојност налаже да морају путници да се сложе да им не смета животиња у вагону, у том случају, кондуктер вас премешта негде где не сметате. Бирате ипак спаваћа кола, уз услов да плаћате целу кабину за себе. Пси који се смештају у транспортер и носе као ручни пртљаг у возовима код нас имају фрај карту, док се за веће наплаћује 50 одсто од цене редовне карте. Исто правило, занимљиво, важи и за мачке, које нису ни поменуте у ценовнику услуга, већ се подразумева да је исти случај.
Уколико сте се одлучили за превоз колима у сопственој режији такође морате имати у виду неколико правила. Животиња мора да се осећа сигурно, како се не би уплашила у току превоза, и реметила вас у вожњи. На мањим релацијама, животиња не мора да буде у транспортеру или кавезу, али важно је и знати да пре било каквог путовања поведете рачуна о исхрани љубимаца, како животињи не би било мука, те се пре почетка дужег путовања препорулује само лаган оброк два сата пред пут.
Јако је важно и да је животиња навикнута на путовање, што се учи од “малих ногу” и није препоручљиво возити штенце уколико нису примили вакцине против парвовирозе и лептосирозе, као и ревакцину, да се животиња не би разболела.
Наш закон каже да се животиња сме превозити у аутомобилу на начин да њен превоз не узнемирује возача, и да животиња мора бити онемогућена од скакања на предња седишта. У пракси то значи да пас мора да се налази на задњем седишту, везан специјалним појасом, односно амом, никако повоцем око врата како због наглог кочења не би дошло до повреде. Ам му онемогућује скакање или мора бити стављена мрежа између задњих и предњих седишта, а у случају каравана између теретног и путничког простора.
Услови у међународном саобраћају су слични као и у домаћем, једина разлика јесте наглашена “амбалажа”, односно напомена за обавезну корпу или транспортер, која не сме да изазове повреде код животиња.
Када смо све апсолвирали, извежбали се у превозу, примили све неопходне вакцине, добили печат ветеринара да је животиња спремна за пут, одлучили се хоћемо возом или колима, можемо само да вам пожелимо срећан пут и леп провод.
Маша Стакић
