Све малобројнија српска заједница у Дески чува своје корене, а веома је уважавана од суграђана Мађара.
Управо у Дески је девети пут одржана „Ајваријада“, на којој су се бројне екипе такмичиле у справљању чувеног српског специјалитета, а у месном спортско рекреационом центру песму, игру и обичаје представили су ансамбли културно ументичких друштава из Мађарске и Србија, уз заједничко коло више стотина учесника. Уз ајвар, згодним приликама у Дески знају да замиришу српски купус у грнчарском лонцу и друга јела националне кухиње наше дијаспоре.
Заменик начелника Деске и руководилац КУД „Банат“ Кристифор Брцан прича да је минулих столећа село више пута уништавано, али су Срби опстали и до почетка прошлог века били у већини, међутим после Првог светског рата између 1921. и 1931. године у матицу Србију је преселило више од две трећине Срба.
У историјским токовима на овим просторима, у значајној мери је ослабљена српска заједница у Дески и на простору Мађарске.
"Осуо се број Срба у Дески. Све нас је мање, али је наша заједница јака захваљујући културној, образовној и верској делатности. Негујемо српску културу и обичаје од 1948. године када је основано играчко друштво и група које је временом израсло у КУД „Банат“ и проширили смо делатност на оснивање нашег музеја. Имамо српску школу и забавиште које постоје још из 1800-тих година, што је итекако важно, а драгоцено је и што се окупљамо око наше цркв", истиче Брцан.
Уз Српску православну цркву на суседном грунту су све српске институције у Деску, под кровом новоизграђеног здања Српског културног, образовног и духовног центра „Свети Сава“, која се према речима Брцана испуњава дешавањима и животом.
"Пуно резултата смо постигли на свим пољима. Мада нас је све мање наша заједница је истрајна и жива, имамо своје функционере и кадрове које смо протеклих деценија изнедрили. Управо ових дана постхумно је одликовање постхумно добио наш почасни грађанин и најомиљенији учитељ Радић, из чијих клупа је изишло пуно вредних ђака који су постигли пуно тога, а можемо рећи да је свако ко је похађао школу у Дески постигао нешто вредно у животу, тако да могу рећи да нас има, држимо се, али бојимо се да ће Милош Црњански бити у праву. Добро, то што је рекао неће бити сада, али у овим могућностима и околностима наша зајендица се држи и труди се да опстане и да на најбољи начин све што смо наследили да што боље пренесемо нашим потомцима", каже Брцан, напомињући да Срба пореклом из Деске је било и има на запаженим фунцијама.
Све малобројнију српску заједницу у Дески под окриљем Српске православне цркве Преображења Господњег окупља протонамесник Светомир Миличић. Он прича да је црква датира из 15.века, када је Деска била спахилук Ђурђа Бранковића, касније је постојала црква брвнара која је у буни 1848. године спаљена и порушена, када је изгорео архив Српске православне парохије, а после тога је подигнут храм посвећен Преображењу Господњем.
Дешчанска црква је прво припадала Арадској епархији, потом Темишварској и од 1920. припада Будмској епархији. Према речима Миличића храм изискује темељну обнову за шта сада нема нема довољно средстава. Дешчанска црква има вредан иконостас који је 1900 године радио Душан Алексић, који се и упокојио у Дески и сахрањен је на месном православном гробљу.
На темељима старог здања у коме су се налазили српска школа, забавиште и КУД „Банат“ од 2012. године Српски кулутруни, образовни и духовни центар „Свети Сава“ функционише у новој згради изграђеној средствима ЕУ оствареним на конкурсима.
"У српској школи од почетка ове школске године 1.септембра има 20 ученика од првог до четвртог разреда, а у забавишту имамо 25 малишана, који су у већини припадници мађарске народности. Нажалост све нас је мање, али овдашње мађарско становништво је одувек било у добрим односима са Србима, заједно живимо, ишли смо заједно у забавиште и школу и Мађари су ради да се упознају са нашом културом, да уче наш језик и тако број ђака расте, док је пре десетак година било свега шест-седам ученика, сада се број увећао ", објашњава васпитачица Споменка Ђукин.
Српске групе у забавишту постоје у Дески и Сегедину, а у Новом Сентивану од прошле године српски језик се учи факултативно, иста могућност постоји у школи у Сиригу. Добри српско-мађарски односи, близина границе, а и предности које пружају деци рзалог су што овдашњи Мађари децу упућују да уче српски језик.
Под кровом Српског културног, образовног и духовног центра „Свети Сава“ при КУД „Банат“ је радионица старих заната и рукотворина коју је основала неколицина бивших играчица фолклора. Сакупиле су старе тканине и рукотоврине, сачували и неке реконструисали, узели старе мустре и мотиве, па почеле да се баве везом и ткањем. Обновиле су или боље рећи изнова научиле да раде српски златовез, што је најлеши део наше банатске ношње.
Златовез раде Споменка и Снежана Ђукин, Ева Брцан и још неколицина жена, а вредно помена је да је српски златовез из Деске недавно доспео да се представи у кинеској претсоници Пекингу. Када је тамо Удружење народне уметности и радиности Жупаније Бекеш представљало рукотворине са мађарским народним мотивим, уврстиле су и српски златовез везиља из радионице КУД „Банат“.
Милорад Митровић
