„ДЕС16Ц2нм, име које је добила та супернова, крајње је удаљена, екстремно сјајна и екстремно ретка, није то ствар на коју астроном набаса сваког дана“, објаснио је Метју Смит, главни аутор студије у саопштењу које је објавио британски Универзитет Саутхемптон.
Појава се догодила када је масивна звезда из врло удаљене галаксије „умрла“ катаклизмичком експлозијом познатом под именом супернова.
Смрт звезде прате појаве које су врло силовите јер је материја која чини звезду избачена брзинама од неколико хиљада километара у секунди. Због невероватне количине ослобођене енергије, та појава сјаји као 200 милиона сунаца и може се уочити са Земље.
Светлост емитована том небеском појавом досегнула је нашу планету 10,5 милијарди година након што се догодила и откривена је први пут у августу 2016. Њену удаљеност и екстремни луминозитет потврдила су у октобру 2017. три различита телескопа.
Међународна екипа астронома под вођством Универзитета у Саутхемптону израдила је студију објављену у „Astrophysical Journal“ и сврстала је ту звезду међу „супер луминозне супернове“ које су најсјајније и најређе.
„Осим што је откриће врло узбудљиво, екстремна удаљеност супернове ДЕС16Ц2нм даје нам јединствени увид у природу супер сјајних супернова. Ултраљубичаста светлост емитована том суперновом подучава нас о количини метала произведеног експлозијом и о температури саме експлозије, а то су две информације битне за разумевање узрока тих космичких експлозија“, рекао је Смит.
