БРЖЕ СЕ СТАРИ У ДВА ОДРЕЂЕНА ПЕРИОДА ЉУДСКОГ ЖИВОТА! То кад ухвати не пушта
Старење може изгледати као спор, постепен процес – али није увек тако.
У ствари, ако се једног јутра пробудите, погледате у огледало и запитате се да ли је ваше старење некако постало убрзано, можда то неће бити умишљање.
Недавна студија о молекуларним променама повезаним са старењем каже да људи доживљавају два драстична скока, један при просечној старости од 44 године, а други при просечној старости од 60 година.
„Не само да се мењамо постепено током времена, већ постоје неке заиста драматичне промене“, каже генетичар Мајкл Снајдер са Стенфордског универзитета.
„Испоставља се да је средина 40-их година живота време драматичне промене, као и почетак 60-их. И то је истина без обзира коју класу молекула посматрате“.
Старење је сложено и повезано са растућим ризицима од болести свих врста.
Снајдер и колеге су проучавали биологију старења ради бољег разумевања које промене се дешавају и како, да би се те болести ефикасније ублажиле и третирале.
Праћена је група од 108 одраслих, који су давали биолошке узорке сваких неколико месеци у периоду од неколико година.
Примећено је да се у неким стањима, као што су Алцхајмерова и кардиоваскуларне болести, ризик не повећава постепено с временом, већ скаче оштро након извесног броја година.
Истраживачи су стога желели да пажљивије осмотре биомаркере старости како би видели да ли могу идентификовати повезане промене. Различите врсте изучаваних молекула укључивали су РНК, протеине, липиде и групе из микробиома црева, коже, носа и уста у погледу укупно 135.239 биолошких својстава.
Сваки учесник студије дао је просечно 47 узорака у периоду од 626 дана, а најдуже активан учесник је дао 367 узорака. Ово богатсво података произвело је више од 246 милијарди информационих јединица, које су процесуиране у потрази за обрасцима промена.
Неколико ранијих студија пронашло је нелинеарне промене у молекуларним квантитетима које се могу повезати са старењем код пацова и људи. Студије о винским мушицама, мишевима и рибама зебрицама су такође указале на степенаст процес старења код тих врста.
Снајдер и колеге су приметили да постоји врло јасна промена у квантитету многих врста молекула у људском телу у двама посебним стадијумима. Око 81% свих изучаваних молекула испољавало је промене током једног или оба стадијума. Промене су биле на врхунцу средином 40-их година старости и поново почетком 60-их, са незнатно различитим профилима.
Скок средином 40-их показивао је промене у молекулима повезаним са метаболизмом липида, кофеина и алкохола, као и кардиоваскуларном болешћу и поремећеном функцијом коже и мишића.
Скок почетком 60-их био је повезан са метаболизмом угљених хидрата и кофеина, кардиоваскуларном болешћу, кожом и мишићима, имунском регулацијом и функцијом бубрега.
Први скок, средином 40-их, обично се дешава кад жене почну да улазе у менопаузу или перименопаузу, али су истраживачи то одбацили као главни фактор – мушкарци су такође доживљавали значајне молекуларне промене у истом добу.
Иако менопауза или перименопауза могу допринети променама код жена у средњим 40-им годинама, вероватно постоје други, значајнији фактори који утичу на те промене и код жена и код мушкараца, кажу истраживачи. Идентификовање и проучавање тих фактора би требало да буде приоритет будућег истраживања.
Истраживачи истичу да је величина њиховог узорка прилично мала и тестирали су ограничене биолошке узорке, од људи између 25 и 70 година старости. Будуће истраживање би могло помоћи да се темељитије испита овај феномен, детаљније и у ширем спектру субјеката, ради бољег разумевања како се људско тело мења током времена.