Тако у Националном парку „Фрушка гора“ кажу да ће прошлу годину памтити као једну од добрих гљиварских година, јер су разне врсте могле да се виде у природи током целе године, те се с правом може рећи да је била „година гљива“.
- Због неуобичајено веће влажности прошле године, гљиве су плодоносиле чак и током летњих месеци. Фрушка гора не би требало да се разликује од већине других подручја у Србији, и не разликује се, али ипак скоро половина до сада нађених врста гљива у Србији нађена је управо на Фрушкој гори - кажу из Националног парка. - Разлог томе је што је Фрушка гора миколошки најистраженије подручје у Србији и то првенствено захваљујући нашим истраживањима.
Напомињу да су последњих десетак година интензивно сакупљали и идентификовали гљиве на подручју Фрушке горе и околине.
- Број нађених врста је растао из године у годину и управо ових дана заокружили смо цифру на фантастичних 2.000 познатих врста. Већина њих, око две трећине, веома су ситне и често сакривене у природи па се тешко уочавају, а мањи део су свима добро познате „печурке„. Иако ова цифра звучи импозантно, далеко смо још увек од коначног броја. Колико тачно врста гљива има на нашој Фрушкој гори тешко је проценити, претпостављамо да смо негде на половини - кажу из Националног парка и истичу да су гљиве свуда око нас...
Председник Гљиварског друштва „Нови Сад“ Момчило Даљев каже да људи никако не би смели да беру гљиве на своју руку, иако се по друштвеним мрежама многи хвале „пронађеним“ ручком.
- На Фрушкој гори је познато око 2.000 гљива, али уколико људи не познају врсте, није ни мало паметно да их беру на своју руку. Постоје гљиве које није дозвољено ни у ком случају брати, има оних врста које је дозвољено брати за личну употребу као што су вргањи, лисичарке, благве и сличне врсте, али под ограниченом контролом што се тиче економске експлоатације, а пошто је Фрушка гора национални парк, ништа од тога није дозвољено - каже Момчило Даљев. – Нико не сме да комерцијално експлоатише гљиве, док за личну употребу, ако наберете мало гљива за себе, то вам нико не може забранити, само је важно познавати гљиве. Мора се познавати свака врста посебно, јер највише страдају управо они који мисле да знају све.
Даљев каже да цела Фрушка гора обилује гљивама, те локације уз Дунав, где има врба може се пронаћи шумско пиле, Ковиљски рит је добра дестинација управо за ову врсту, али све зависи и од тога шта се тражи, која врсту, као и које је доба године.
- На нашем сајту људи могу да се информишу о гљивама, које су врсте корисне и добре, које не, али и на нашим састанцима које одржавамо на ПМФ-у, Департману за биологију, сваког првог уторка у месецу од 19 часова, а наше објаве могу се пратити и на Фејсбук групи - каже Даљев.
Познато је да неке гљиве нису уопште за исхрану, али се од њих праве чајеви и тинктуре које су лековите.
- Лековита је чувена реиши гљива која се може пронаћи и на Фрушкој гори, затим гљиве из рода херицијум које су такође веома здраве. Гљиве не треба јести свакодневно, јер имају доста целулозе, те су тешке за стомак, док чајеви могу да се пију сваки дан - наводи Даљев.
Од печурака са Фрушке горе и из целе Војводине, зна се за свега пар случајева тровања, тврди Даљев, и појашњава да је углавном било стомачних проблема због печурака, које иначе важе за јестиве, али могу да изазову алергије и тешке су за стомак.
- Јесенас је био случај тровања у околини Моровића, срећом нико није умро - каже председник Гљиварског друштва „Нови Сад“. – Прошла година, али и претпрошла су биле гљиварске године и добро су родиле и оно што се ретко налази, успели смо да видимо 2020. године.
Маша Стакић
