Сматра се да се овакве експлозије јављају чешће од пада метеора или много већих астероида који су остављали кратере на земљи, попут оног који је уништио диносаурусе пре 66 милиона година, пренео је ЦНН.
Откриће оваквих свемирских стена је, међутим, много теже јер остављају врло мало трагова у геолошким записима.
Матијас ван Гинекен, истраживач са Универзитета Кент, сакупио је 17 тамних честица, мањих од једног милиметара, невидљивих људском оку, док је био у експедицији на планини Сор Рондан на истоку Антарктика, где се налази белгијска истраживачка станица "Принцеза Елизабета".
"Прво сам приметио да неке од њих изгледају као да су залепљене једна за другу, што би морало да се догоди када су честице растопљене. То би значило да многе од њих имају интеракцију када су на врло високој температури. Ово је једини разуман начин да се објасни да је у питању био огроман удар“, рекао је Ван Гинекен, водећи аутор студије која је данас објављена у часопису Сајенс Адвансес.
