(Од нашег специјалног извештача)
Када је Шмит схватио да долазимо из Србије, с великим одушевљењем нас је подсетио на те дане од пре 32 године.
– Желим вам добродошлицу у Минхен на Европско првенство у рукомету и пуно среће желим репрезентацији Србије – рекао је Шмит на енглеском језику, а онда се обратио на течном српском. – Добро дошли. Па опет на енглеском: – Моји пријатељи из Србије.
Фудбалери Црвене звезде су 10. априла на Олимпијском стадиону, пред 64.000 гледалаца, савладали Бајерн резултатом 2:1 и пред реванш на „Маракани” 24. априла били „једном ногом” у финалу Купа европских шампиона. У до тада незабележеној атмосфери и еуфорији, изабраницима Љупка Петровића био је довољан и реми да остваре највећи успех у историји клуба. С обзиром на изванредну партију у првом мечу, сви су очекивали да се то деси и у Београду.
Све је ишло на руку звездашима. Синиша Михајловић је из слободног ударца у 25. минуту довео Звезду у вођство – 1:0. Држећи се оне народне: Немци су увек Немци, уз то имајући у виду преокрет у полуфиналном мечу Европског првенства 1976. Југославија - СР Немачка (2:4), ипак је било и одређене задршке у радовању. Шут Клауса Аугенталера са 25 метара у 65. минуту прошао је кроз руке Стевану Стојановићу, а само пет минута касније Манфред Бендер је искористио смушеност Звездине одбране (1:2). Тиме је изједначио укупан резултат на 3:3. А онда је још Роланд Волфарт погодио стативу.
Ипак, те године фортуна је била уз Звездине фудбалере. На крају, догодило се оно што су многе генерације пропуштале: стигао је европски трофеј у клупске витрине. После дуплог паса Југовића и Панчева, лопта је стигла до Просинечког, па Михајловића, да би завршила у срцу шеснаестерца. Аугенталер је покушао да је избије, али она је на волшебан начин прескочила голмана Рајмонда Аумана. Било је то 2:2, односно 4:3 за Београђане. „Небо се отворило, стадион је експлодирао...”
Наш изненадни саговорник подсетио се неких имена са обе стране.
– Бајернов страшни састав предводили су Аугенталер, Ефенберг, Тон и Лаудруп, док су Југовић, Белодедић, Просинечки, Савићевић, Панчев и Михајловић биле Звездине ведете, које су бриљирале – напоменуо је Шмит. – То је била најузбудљивија утакмица којој сам присуствовао у животу. Видео сам многе утакмице, био сам у Верони гледао Марадону, био на Вемблију, у Барселони, у Мадриду, у Санкт Петербургу, али стадион и утакмица у Београду били су најузбудљивији у мом животу. На несрећу, Бајерн је изгубио, Аугенталер је савладао Аумана.
Кристијан је открио разлог што умало није закаснио на меч. По њему, то је било „оправдано“.
– Седећи у Кнез Михајловој, мислио сам да је то рај. Верујте ми. Тада сам видео најлепше жене и девојке у животу. Мислио сам да, ако рај постоји, он мора да је то у Београду. Умало да због тога закасним на утакмицу...
Лепо мишљење о Београду и Србији и дан данас није ишчезло.
– Верујте, увек се радо сећам тог одласка. Био је то добар фудбал, сјајни људи, пријатељски расположени, предусретљиви, и све то у Београду, у Србији. Иако је прошло више од три деценије недостаје ми сва та драж Београда, добро пиво, сјајно расположење и најлуђи навијачи. Сећања за сва времена. Све је било невероватно. Пренесите лепе поздраве Србији, а вашим рукометашима желим да дођу до завршнице – рекао је Кристиан Шмит.
Поздраве Србији носимо! О рукометашима овом згодом нећемо…
Јово Галић
