ЛАЈФСТАЈЛ НА ЧЕТИРИ ШАПЕ Како изгледа један дан у псећем спа центру
Некада је псећа нега подразумевала редовне шетње, купање кад баш мора и повремену посету ветеринару.
Данас, у свету у којем се граница између људског и животињског комфора све више брише, пси широм света добијају третмане који би и многим власницима били сан: то су ароматерапија, блатне облоге, хидротерапија, масажа топлим уљима, третмани за шапе и длаку, детокс оброци и собе за релаксацију.
Све то није више резервисано за елиту – постаје део растуће културе неге која пса не види као имовину, већ као равноправног члана породице.
Како се наводи на сајту Birmingham Animal Hospital + Resort, савремени спа третмани за псе на први поглед могу се учинити као чист луксузу, али многе услуге које се нуде у оквиру псећег велнеса имају и функционалну, здравствену улогу.
Хидротерапија, на пример, помаже псима који имају артритис, дисплазију кукова или након ортопедских операција. Масаже могу допринети бржем опоравку, побољшаној циркулацији и смањењу напетости мишића, док се ароматерапија користи у циљу смиривања анксиозних паса, посебно оних који су прошли кроз стресне ситуације као што су напуштање, промене у средини или гласне манифестације попут ватромета.
Све чешће се користи и концепт хромотерапије – терапије бојама – кроз прилагођено осветљење у просторији током третмана, при чему се, на пример, плава светлост користи за смирење, а зелена за баланс и регенерацију. Занимљиво је да одређене врсте мириса, попут лаванде и камилице, делују умирујуће на псе једнако као и на људе, док цитрусне ноте показују супротан ефекат и често се избегавају.
Један дан у луксузном спа центру за псе најчешће започиње у простору налик пријатном, топлом салону, где нема мириса дезинфекције ни класичног „амбијента амбуланте“. Пси се упознају са особљем уз умирујућу музику и благе мирисе лаванде.
Након кратке процене, планира се индивидуални третман: за старије псе са укоченим зглобовима често се укључује хидротрака са темперираном водом, док се енергичним младим псима нуди блага масажа за смањење напетости. Пси кратке длаке добијају хранљиве маске које чувају кожу, док се дугодлаким псима најпре уклањају чворићи четкањем, пре него што започне третман уљима или биљним паковањима.
Средишњи део дана обухвата низ третмана: прво купање природним шампонима, без сулфата, са додатком зоби или невена. Потом следи масажа са топлим уљем невена, фокусирана на рамена, врат и леђа. Пси који су у рехабилитацији добијају и нежно разгибавање екстремитета, уз пасивне вежбе истезања. За псе који се теже носе са стресом, центри нуде тихе просторије са умирујућим звуцима природе и јастучићима испуњеним лавандом и камилицом.
Исхрана је саставни део спа дана. Оброци су планирани у складу са здрављем пса: хипоалергени мени за осетљиве, сирова исхрана богата протеинима за активне псе, а оброци са додатком куркуме, спирулине или пробиотика за оне који су на детокс режиму. Вода са додатком колагена, минерала и чак електролита нуди се током дана, а посластице су без адитива и направљене на лицу места.
Након третмана, пси се повлаче у собе за релаксацију. Амбијент је дизајниран тако да делује као псећа верзија зен-врта – топле боје, природни материјали, контролисана светлост и бешумна вентилација. Неки центри нуде и упаривање паса који добро функционишу заједно, како би се подстакла позитивна интеракција и додатно смањио стрес.
На крају дана, власници добијају извештај о реакцијама пса, као и препоруке за следећу посету. Луксузнији центри нуде и апликације у којима власници могу уживо пратити третмане, а неки чак шаљу и фотографије и видео-клипове с краћим описом онога што је њихов пас радио.
Цене оваквих услуга варирају – у САД просечан спа дан кошта између 80 и 200 долара, док у Јапану или Уједињеним Арапским Емиратима цене лако достижу и неколико стотина евра, посебно када се укључе специјалне услуге попут акупунктуре, псеће јоге или персонализованих парфема. Ипак, многи власници тврде да су користи вишеструке – пси су смиренији, здравији, мање склони стресним реакцијама и ређе развијају понашања попут компулсивног лизања или лајања.
У том контексту, третмани више не делују као хир већ као софистициран одговор на урбану свакодневицу паса. У великим градовима где су шетње кратке, бука непрестана, а боравак у самоћи све чешћи, спа центар за псе није само место опуштања већ и простор очувања здравља и емоционалне равнотеже. Питање престижа замењује питање квалитета живота, а луксуз се редефинише – као обазрива и промишљена нега, тамо где пас није само кућни љубимац, већ биће којем дугујемо више од основног.