ЛИЧНИ И УМЕТНИЧКИ ПУТ ФРИДE КАЛО Од бола до вечности
Фрида Кало, чувена мексичка сликарка, често је упоређивана са Салвадором Далијем као његово женско алтер-его.
Иако су је критичари сматрали надреалисткињом, она је тврдила да њена уметност проистиче из личне патње, а не из апстрактних симбола. Њене слике и данас инспиришу жене да буду храбре и да се ослободе окова обичног живота.
Рођена је 6. јула 1907. године у Којоакану, близу Мексико Ситија. Као дете оболела је од дечје парализе, што јој је оставило трајне последице. Упркос томе, била је врло активна и сналажљива, скривајући свој хендикеп слојевима одеће. Фрида је првобитно сањала о каријери лекара, али јој је живот преокренула тешка саобраћајна несрећа 1925. године, након које је имала озбиљне повреде и дуг опоравак.
Током лечења открила је сликарство, а отац јој је направио рам за кревет и окачио огледало изнад, како би могла да слика себе и околину. Наредне године насликала је први цртеж инспирисан несрећом. Касније је уписала Национални институт и постала члан Комунистичке партије.
Фрида је позната по својим аутопортретима, који приказују њену бол и идентитет кроз националне симболе и лична искуства. Њене слике су често пуне туге и патње, али и отпора. Једна од најпознатијих је “Две Фриде”, дело које приказује њене две верзије и раскид са мужем Дијегом Ривером.
У приватном животу била је у бурном браку са Дијегом, познатим уметником. Иако су имали бројна неслагања и неверства, њихова веза је остала снажна и комплексна. Фрида је имала и друге емотивне везе, укључујући и са Лавом Троцким и песником Владимиром Мајаковским. Није успела да постане мајка због повреда и три побачаја које је доживела, што је такође приказала у својим делима.
Здравље јој се погоршавало с годинама, а 1953. више није могла да хода. Умрла је 13. јула 1954. у 47. години, а сахрањена је уз велике почасти. Њена уметност и данас има велики утицај на савремене уметнике и ширу културу.