МЕЂУЗВЕЗДАНИ УЉЕЗ ИЛИ КОМЕТА? 3И/АТЛАС изазива контроверзе и спекулације о ванземаљцима

Овај међузвездани посетилац, тек трећи који су научници открили, од детекције почетком јула привлачи огромну пажњу јавности. Упркос томе што су научници постигли консензус да је у питању међузвездана комета, најконтроверзније су тврдње физичара са Харварда Авија Лоуба да је 3И/АТЛАС можда ванземаљски брод који би могао, сакривен иза Сунца, да изведе спектакуларан маневар и дође до Земље. 

Такође, на друштвеним мрежама се масовно деле лажни снимци и лажне тврдње да је реч о "великом свемирском броду".

Али кренимо од почетка: 

Објекат 3И/АТЛАС први пут је примећен 1. јула 2025. помоћу телескопа АТЛАС у Чилеу, по коме је и добио име. Како је Европска свемирска агенција објавила, од тада се ова комета креће ка Сунцу и налази се супротне стране у односу на Земљу, због чега ју је немогуће у овом периоду посматрати је са наше планете. Ипак, између 1. и 7. октобра комета је најближа Марсу (најближа је била у петак 3. октобра), па је посматрају летелице Марс Експрес и ЕгзоМарс, а она ће између 2. и 25. новембра бити и домету летелице ЈУИЦЕ, која лети ка Јупитеру.

Гост из далеког свемира привлачи велику пажњу научника јер се ради ретком објекту из далеког звезданог система, пре њега су детектовани само још 1И/Оумуамуа и 2И/Борисов, са много необичних карактеристика у односу на комете из Сунчевог система. Креће се брзином од 221.000 километара на сат, а, према тренутним проценама, величина му је између 440 метара и 5,6 километара. Упркос тврдњама популарним по друштвеним мрежама да би могао да удари у Земљу, он неће пролетети близу наше планете – најближе што ће нам бити је 270 милиона километара или 1,8 астрономских јединица. 

Ави Лоуб и његове теорије

Ави Лоуб већ неколико пута је изазвао буру у научној јавности тврдњама које су спектакуларне, али не и доказане – он је од 2017. тврдио да је 1И/Оумуамуа ванземаљска сонда, док је 2023. представио наводе да су он и његов тим из Тихог океана извукли сферуле који су можда део ванземаљске летелице. Због тога и није било велико изненађење када је само три недеље након детекције госта из далеког свемира поставио на препринт сервер arXiv студију„Да ли је међузвездани објекат 3И/АТЛАС ванземаљска технологија?“ 

- У овој раној фази свог проласка кроз наш Сунчев систем, 3И/АТЛАС, недавно откривени међузвездани уљез, показао је различите аномалне карактеристике, утврђене на основу фотометријских и астрометријских посматрања. Углавном као педагошку вежбу, у овом раду представљамо додатну анализу астродинамике објекта 3И/АТЛАС и постављамо хипотезу да би овај објекат могао бити технолошког порекла и могуће непријатељски, као што би се очекивало од теорије тамне шуме у решавању Фермијевог парадокса – написали су он и његови сарадници у уводу контроверзне студије.

Како је већина његових колега реаговала негативно на ову, како је сам навео, „педагошку вежбу“ у којој је закључено да је „највероватнији исход да је 3И/АТЛАС протпуно природни међувездани објекат, вероватно комета“, Лоуб као да се наљутио и од тада непрестано промовише теорију о ванземаљској летелици. 

- Наша је срећа што ћемо имати користи од проласка необично великог и светлог међузвезданог објекта (најмање 1.000 пута масивнијег од претходна два) кроз унутрашњи Сунчев систем и близу Марса, Венере и Јупитера. Да ли су екстремно необичне аномалије последица случајности или интелигентног ванземаљског планирања остаје да се види помоћу летелица око Марса. На основу података и слика које пошаљу човечанство ће знати да ли да захваљује мајци природи или интелигенцији наших космичких рођака – написао је Ави Лоуб на свом блогу у суботу.

Стручњак НАСА о контроверзним тврдњама

Научници од почетка критикују његове спекулације, а за Гардијан их је одбацио и Том Стејтлер, главни научник НАСА за мала тела Сунчевог система. 

- Изгледа као комета. Ради све што комета ради. Веома, веома личи, на скоро сваки начин, кометама које познајемо. Има нека занимљива својства која су мало другачија од комета из нашег соларног система, али се понаша као комета. Због тога докази доминантно показују да је овај објекат природно тело. То је комета – рекао је он. 

Све комете, додао је, а не само међузвездане, показују неке аномалије. 

- Комете су мешавине прашине и леда, загрева их Сунце и то загревање се мења, а како комете на то реагују је донекле непредвидиво. Чак и комете из нашег соларног система умеју изненада да посветле ако се одређени џеп леда отопи нагло и избаци већу количину прашине. 3И/АТЛАС је специјалан јер сада имамо могућност да откријемо ове међузвездане комете. Нису оне ништа ново, али тек од недавно имамо могућност да их откријемо и открили смо већ три. То нам пружа поглед на саставе других звезданих система- рекао је Стејтлер. 

Грешке и промене теорија

Астроном са Државног универзитета Пенсилваније Џејсон Т. Рајт у свом блогу AstroWright naveo је да Лоубове тврдње о аномалијама 3И/АТЛАС нису тачне, а таксативно је навео и све измене у теоријама о објекту које је износио па мењао током ових месеци.

- Оригинално, Лоуб је тврдио да је аномалија објекта та што нема кому или реп и да је много велики за комету, а када је кома детаљно измерена инсистирао је на томе да је реч о лошој техници. Када је признао да је кома стварна, од‌једном је схватио да свемирске летелице могу да имају кому као систем упозорења. Када је схватио колико је то смешно, променио је теорију прихватајући теорију Стива Деша, који га је исмевао, да је кома у ствари прашина од дугог међузвезданог путовања. Онда је тврдио да је доказао да је светлост објекта светло свемирске летелице, али је брзо одустао од тога, а онда је изашао са тврдњама да је објекат много већи него што други научници тврде. Упорно је цитирао исту студију као потврду своје тврдње да је горња граница величине 3И/АТЛАС 46 километара. Проблем је што се у тој студији тврди да је 46 километара референтна горња граница величине. Проблем је што та студија експлицитно тврди да је горња граница величине комете без коме око 5 километара. Знам да аутора студије Кејсија Лисеа веома нервира ово погрешно представљање – написао је Рајт и додао: 

- Препоручујем људима којима су Авијеви постови још занимљиви да размотре све случајеве када је одустао од аргумената јер су се показали нетачним, а да никад није признао грешку. Наука је самокорективна јер би научници требало да имају интелектуалну понизност да признају када су њихове хипотезе погрешне и да прихвате пут доказа. Када Ави Лоуб почне да признаје грешке, да слуша експерте, цитира их и расправља са њима, надограђује њихово знање уместо да га игнорише или одбацује јер се не уклапа са његовим причама о ванземаљцима, онда би могли да слушамо шта има да каже.

И други научници су реаговали спорне тврдње

Како је Телеграф Наука већ писао, чим је Ави Лоуб поставио своју студију на интернет, научници су реаговали на то. 

- Нема никаквих знакова према досад прикупљеним подацима који указују на то да би 3И/АТЛАС могао да има неприродно порекло. Све досадашње опсервације у складу су са основном претпоставком да је реч о природом објекту са активношћу комете – рекао је својевремено за Њузвик Ричард Мојсл, шеф Планетарне одбране Европске свемирске агенције.

Дерил Селигман, астроном Државног универзитета Мичигена и аутор прве студије о објекту 3И/АТЛАС, рекао је за ЛивеСциенце да је од 1. јула било доста телескопског посматрања овог објекта и да он показује класичне знаке активности комете. 

- Сви докази који су прикупљени показују да је ово обична комета избачена из другог соларног система, као што је случај са милијардама комета које су избачене из нашег Сунчевог система – рекла је за ЛивеСциенце Саманта Лоулер, астрономкиња Универзитета Регине у Канади, специјализована за динамику соларних система. 

Астроном са Универзитета Оксфорд Крис Линтон био је много оштрији у оцени. 

- Астрономи широм света одушевљени су доласком објекта 3И/АТЛАС и сарађују како би користили напредне телескопе и сазнали више о овом посетиоцу. Свака сугестија да је реч о вештачком објекту је бесмислица и млаћење празне сламе, и то је увреда за сав узбудљиви рад на проучавању овог објекта – рекао је он за ЛивеСциенце. 

(Telegraf Nauka)