НАУЧНИЦИ У СРЦУ ЗЕМЉЕ ОТКРИЛИ АНОМАЛИЈУ КОЈА СМАЊУЈЕ МАГНЕТНО ПОЉЕ Ево какве све проблеме узрокује
Најновија истраживања агенције НАСА потврђују ширење опасне геомагнетне неправилности познате као Јужноатлантска аномалија (SAA), регије над Јужном Америком у којој Земљино магнетно поље слаби забрињавајуће великом брзином.
Ова зона, која се понаша попут „пукотине“ у нашем планетарном штиту, омогућава штетним соларним честицама да продру ближе површини Земље, угрожавајући сателите, свемирске мисије и осетљиве електронске системе.
Поремећај из дубине Земље
SAA настаје због сложених процеса унутар Земљиног спољашњег језгра, у коме кретање растопљеног гвожђа и никла генерише магнетно поље наше планете. Међутим, ово поље није уједначено у подручју SAA долази до локалног слабљења које научници повезују са афричком густом геолошком структуром (LLSVP), која се налази око 2.900 км испод површине Африке. Ова маса омета регуларну динамику магнетног поља, што доприноси стварању зоне са смањеном интензивношћу и чак могућим локалним обртањем поларитета.
Сателити који прелазе преко SAA редовно су изложени налетима високоенергетских протона, што може изазвати SEU инциденте (single event upsets) насумичне кварове система, губитак података и оштећења. Због тога оператери сателита примењују заштитне протоколе, гасећи секундарне системе током проласка кроз аномалију. Чак и Међународна свемирска станица (ISS) сваки пут прелети ову зону је изложена опасностима које ствара ова аномалија. Док су астронаути безбедни захваљујући оклопу станице, спољни инструменти бележе повремене проблеме у раду и губе део података.
Брyан Блeр из агенције НАСА потврђује да GEDI инструмент на ISS повремено мора да се ресетује због утицаја SAA, што доводи до губитка више сати података месечно.
Аномалија се шири и мења облик
Подаци из ESA констелације Swarm и НАСА мисије SAMPEX, откривају забрињавајући тренд: SAA се све више помера ка северозападу, повећава своју површину и од 2020. године поделила се на два језгра, стварајући двоструки минимум јачине магнетног поља. Ово додатно компликује задатак предвиђања и захтева прилагођавање орбита и понашања свемирских летелица.
НАСА користи комбинацију сателитских мерења и симулација динамике понашања језгра ових аномалија, како би ажурирала глобалне моделе као што је IGRF (Међународно геомагнетско референтно поље). Модели омогућавају прогнозе промене магнетног поља, сличне временској прогнози, али у временским оквирима од деценија.
Иако неки спекулишу да би SAA могла бити знак предстојећег обрта магнетних полова, геолошки докази говоре да је оваква аномалија део природног циклуса и да тренутно стање није сигнал да ће доћи до појаве обртања полова у скорије време, пише Sustainability Times.