ОВА ГЉИВИЦА ПРЕТИ МИЛИОНИМА ЕВРОПЉАЊА Брзо се шири, а погодује јој све топлија клима

Aspergillus, врста плесни која може да изазове плућне и дисајне тегобе ако зарази човека, годишње би могла да зарази милионе људи док се шири према севернијим деловима Европе, Азије и Америке због раста глобалних температура, наводи се у студији.

Норман ван Ријн, научник из Wellcome Trusta и сарадник на Универзитету у Манчестеру који је учествовао у студији, рекао је да се свет приближава преломној тачки када је реч о ширењу гљивичних патогена који успевају у најразличитијим срединама, укључујући унутрашњост кућа.

"Гљивичне инфекције проузроковаће милионе смрти широм света сваке године", рекао је Ван Ријн.

Аспергилоза, болест плућа узрокована спорама аспергиллуса које се могу проширити и на друге људске органе, један је од таквих облика болести.

Ван Ријн је за Financial Times изјавио: "Говоримо о стотинама хиљадама живота и променама у распрострањености врста на континентима. За 50 година сасвим ће се променити оно што расте око нас и од чега се људи разболевају".

"Девет милиона људи у Европи би било изложено инфекцији"

Aspergillus може да има и корисна својства. Користи се у индустријској и прехрамбеној производњи, укључујући ферментацију соја соса и сакеа. Удисање његових спора не изазива болест код свих, али ова гљивица може да буде посебно опасна за особе које болују од астме и цистичне фиброзе или имају ослабљен имуни систем.

Истраживања гљивица показују да би aspergillus fumigatus до 2100. године могао да се прошири на додатних 77 посто територија због интензивног коришћења фосилних горива, чиме би потенцијално девет милиона људи у Европи било изложено инфекцији, пише ФТ.

Ова врста брзо расте при високим температурама у компосту, што објашњава зашто тако добро успева на 37°Ц, колико износи просечна унутрашња температура људског тела.

"Њен начин живота у природној околини можда је аспергиллусу фумигатусу дао предност потребну за колонизацију људских плућа", рекла је професорка Елејн Бигнел, једна од начелника Центра за медицинску микологију при Универзитету у Ексетеру.

Друга врста, aspergillus flavus, живи на пољопривредним културама, а према речима истраживача, до 2100. године могла би да се прошири на додатних 16 одсто територија у северној Кини, Русији, Скандинавији и на Аљасци. Нека подручја у афричким земљама и Бразилу могла би, пак, да постану непогодна за њен раст, што би могло да штети локалним екосистемима.

Професор заразних болести и медицинске микологије на Краљевском колеџу у Лондону Даријус Армстронг-Џејмс рекао је за ФТ: "Овај организам представља озбиљну претњу и за људско здравље и за сигурност снабдевања храном."