ПРОГРЕСИВНА ДОБРОТВОРКА МАРИЈА ЈОВАНОВИЋ Жена која је живот држала у својим рукама

Оно се остварило 25. новембра 1918. године на Великој народној скупштини Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи. Познато је да је на Скупштини право гласа имало седам жена, међу којима је Марија Јовановић (девојачког презимена Бараковић, рођена 1853. године у Бегечу, а преминула 1939. године у Панчеву).

Док су жене у остатку Европе још увек маштале да имају права гласа у друштвено-политичком животу, Марија Јовановић не само што је имала такву част и привилегију, већ је била и довољно прогресивна те се трипут удавала!

Наравно, нису је њени бракови определили да буде храбра, предузимљива и другачија, али свакако да јој јесу омогућили да повлачи додатне потезе вредне хвале. Наиме, први пут се удала за Николу Стојаковића из Бачке Паланке, потом за велепоседника Васу Радосављевића из Томашевца и најзад за издавача Каменка Јовановића из Панчева.

Марија Јовановић је пре свега била добротворка. Кућу у Панчеву (на адреси Војводе Бојовића 15) је 1928. године завештала Добровољној задрузи Српкиња панчевачких, која је основана још 1894, условивши их да направе Фонд Марија Јовановић.

Такође, ова дама поклања и Српском привредном друштву „Привредник“ 200 ланаца земље у Томашевцу за школовање талентоване и сиромашне српске деце. Када је Марија Јовановић преминула 20. фебруара 1939. године, „Политика“ је објавила да је укупна вредност њене имовине око 10 милиона динара.

За разлику до свог последњег мужа Каменка Јовановића, који је преминуо 1916. године те није дочекао присаједињење Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији, Марија не само да је дочекала, већ је и утицала на тај тренутак.

Леа Радловачки

Пројекат „Жене Војводине које су писале историју“ реализује Дневник Војводина Пресс, а суфинансиран је из буџета Министарства информисања и телекомуникација. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.