„СИНЕ МОЈ” – БЕЗАЗЛЕНО ТЕПАЊЕ ИЛИ ПОДСВЕСНА ПОРУКА Шта се дешава када ћерке одрастају са мушким надимком?

Уместо ћерко, поједини родитељи наследнице зову „сине мој”. На први поглед само безазлени надимак, тепање... Али кад се родитељи ћеркама обраћају у мушком роду, и не слуте колико утичу на њихов развој.

Због чега кажу ћерки „сине мој”? Најчешћи разлог је жеља родитеља за блискошћу и жеља да покажу емоцију.

„То углавном раде несвесно, јер је код нас такво обраћање женској деци део културног наслеђа”, напомиње терапеут Љиљана Филиповић.

Није реткост и да се „сине” чује у породицама у којима нема синова, па родитељи на тај начин испуњавају жељу за мушким потомством. Обраћање деци треба да буде усклађено са њиховим полом, али је, како додаје психолог Бранка Тишма, битно и социјално окружење у којем одрастају.

„Важне су породичне вредности и породични ритуали који се негују. У породицама у којима се форсира мушки принцип девојчице усвајају мушке моделе понашања”, истиче психолог.

Социјално окружење може да буде и значајнији фактор у усмеравању развоја деце.

Кад девојчица – „мамин и татин син” – порасте, надимак који ју је пратио испољи се преко њених особина.

„Такве девојчице су борбеније, наметљивије, имају развијене оне особине које се цене у мушком друштву”, каже Бранка Тишма.

Постају, према речима Љиљане Филиповић, жене које су самосталне, пословне, успешне, али и жене које себи постављају велике циљеве.

"Оне мисле да све могу саме. Постају јаке жене, а њихова самосталност може да закомпликује њихов љубавни живот", каже психотерапеуткиња.

Ових дана веома је актуелна песма „Сине мој”, коју изводе Дамир и Рашко Хандановић, аутор текста је чувена Марина Туцаковић, док је музику компоновао Дамир.

Нумеру је 2016. отпевала Наташа Беквалац која ћерку Хану зове управо тако, „сине мој”. Стих гласи: „Ја од хиљаду нула, хиљаду нула, СИНЕ МОЈ, увек састављам и настављам овај живот свој”.

Певачица Гоца Тржан, која је 2007. родила ћерку Лену, о проблематичном обраћању каже следеће:

„Мени сине има исто значење као и дете моје, па не видим никакав проблем у томе”. 

Тако Гоца понекад Лену назове сином.

Водитељка Снежана Дакић је мама Лауре и ћерки се обраћа посебним речима.

„Зовем је љубави, љубави моја највећа, срећо, сунце, по имену или Лали, што је њен надимак”, открива Снежана.

Како додаје, речи „сине мој” су код нас синоним за „дете моје” и део су патријархалне традиције по којој је син био дете, а ћерка нежељена појава. То што се поједини родитељи данас на овај начин обраћају својим наследницама, према оцени познате водитељке „део је њиховог породичног шаблона”.

Певачица и композиторка Кристина Ковач ћерку Тару не зове „сине мој”.

„Тако не бих звала ни сина да га имам. Тару зовем пиле, стално јој мењам надимке, па сам њено кратко име продужила, зовем је и Таросава”, рекла је Кристина и истакла да овакво обраћање није део њеног говора.