СТОУНХЕНЏ КОНАЧНО ПРОГОВОРИО Научници открили ко је донео мистериозно камење
Стоунхенџ је споменик који збуњује научнике стотинама година. Једна од највећих мистерија везаних за овај мегалит је како је плаво камење, око 80 стубова од вулканских стена постављених у два концентрична круга у центру, транспортовано до локације.
Истраживачи су поново расправљали о пореклу чувеног плавог камена, а фокусирали су се на стену познату као камен Њуол, откривену пре једног века. Једно од главних питања било је да ли је ова стена, као и слично камење, стигла на локацију тако што су је транспортовали глечери из Велса, или су је људи преместили пре више од 5.000 година, пише Дејли мејл.
Тим који је предводио професор Ричард Бевинс са Универзитета у Абериствиту упоредио је камен Њуол, који је отприлике величине фудбалске лопте, са узорцима са стеновитог изданка у Велсу. Кроз геохемијску и микроскопску анализу, закључили су да „нема доказа који би подржали тумачење да је реч о глечерском ератику“.
Уместо тога, камен се прецизно подудара са јединственим карактеристикама стена из Крег Рос-и-Фелина, што указује на то да су људи транспортовали тешку стену са удаљености веће од 200 километара. Објаснили су да већ постоје докази о вађењу камена на том локалитету, у северном Пемброкширу, од стране неолитских заједница око 3000. године пре нове ере.
Хемијска анализа је открила да камен Њуол и други фрагменти пронађени у Стоунхенџу имају идентичан ниво торијума и цирконијума као и камење у Крег Рос-и-Фелину. Истраживачи су навели да је камен Њуол листасти риолит и да има површински слој богат калцијум-карбонатом – што је резултат његовог дугог боравка у кречњачком тлу Стоунхенџа.
Ово додатно појачава идеју да су га донели људи, а не глечери, рекли су, јер би глечери оставили много распршенију дистрибуцију сличног камења широм региона – нешто што није пронађено.
Студија, објављена у часопису Journal of Archaeological Science: Reports, такође доноси важно откриће о још једном закопаном камену у Стоунхенџу – Камену 32д.
Претходно се сматрало да је то врста стене звана пегави долерит, али нова анализа потврђује да је и то листасти риолит – као и камен Њуол. Транспортовање овог камења, који може бити тежи од три тоне, од Велса до Стоунхенџа представљало би невероватан подвиг људске логистике.