СУНЦЕ ЋЕ УГАСИТИ ИНТЕРНЕТ? Оваква активност најважније звезде одавно није забележена, упозоравају научници

У студији, коју су израдила двојица научника НАСА, соларна активност се повећала након 2008. године, што представља неочекивани преокрет након вишедеценијског пада за који се првобитно сматрало да наговештава период историјске неактивности на површини Сунца.

Како се све преокренуло?

Физичар свемирске плазме у Лабораторији НАСА за млазни погон и главни аутор студије Џејми Џесински рекао је да су сви знаци указивали на то да Сунце улази у продужену фазу ниске активности.

"Зато је било изненађење видети да се тај тренд преокренуо. Сунце се полако буди", рекао је Џесински, преноси Си-Би-Ес.

Истраживачи су открили да би пораст соларне активности могао да утиче на свемирско време, што би потенцијално могло да доведе до више соларних олуја, соларних бакљи и избацивања короналне масе.

"Обрасци свемирског времена могу директно да утичу на рад свемирских летелица и безбедност астронаута, али могу да се осете и на Земљи, јер свемирско време може да утиче на електричне мреже, ГПС системе и радио комуникацију", наводи се у студији објављеној у часопису „Astrophysical Journal Letters“.

Тренд пада соларне активности забележен је од 1980-их до 2008. године, када је НАСА утврдила да је Сунце достигло своју најслабију тачку у историји. Како је наведено, деловање, односно неактивност Сунца, обично флуктуира у 11-годишњим циклусима, иако неки обрасци трају и дуже.

Према подацима Националне метеоролошке службе, Земља се тренутно налази у 25. соларном циклусу, који је започео 2020. године, а последњи циклус је у просеку трајао 11 година и био је најслабији соларни циклус који се догодио у последњем веку. Научници су мислили да ће Сунце остати у ономе што су назвали "дубоки соларни минимум", као и да ће се период мировања Сунца наставити, што ће на крају довести до нове фазе рекордно ниске активности.

"Али онда је тренд смањења соларног ветра престао", рекао је Џасински.

Функционисање технологије на Земље у опасности?

Студија, чији је коаутор и Марко Вели, истраживач из Лабораторије за млазни погон, пратила је све веће налете соларне плазме и јача мерења магнетског поља у целом Сунчевом систему, на која све утиче Сунце.

"Прогнозе свемирског времена су кључне за подршку свемирским летелицама и астронаутима НАСА-ине кампање Артемис, јер је разумевање свемирског окружења витални део ублажавања изложености астронаута свемирском зрачењу", саопштила је НАСА раније.

У мају 2024. године, званичници НАСА-е забележили су најјачу геомагнетску олују у више од 20 година, а неколико соларних бакљи класе Икс - највећа класе Бе, а затим Це и Ем - послала су поларну светлост на много ниже географске ширине од уобичајених, чак до Мексика на југу.

Електроинжењер Дејвид Валас објаснио је да геомагнетске олује имају способност да утичу на то како и да ли технологија функционише у великим размерама.

"Пружаоци интернет услуга могли би да падну, што би заузврат онемогућавало различитим системима да међусобно комуницирају. Системи комуникације високе фреквенције, као што су радио-веза земља-ваздух, кратки талас и радио-веза брод-обала, били би поремећени", написао је Валас.