Неким људима ни стотине доказа нису довољни да поверују да својим мислима градимо своју стварност, вероватно зато што тај концепт подразумева да преузмемо одговорност за свој живот и прекинемо да кривимо друге, или околности, или детињство, или државу, или политику за стање у којем се налазимо. А то многи једноставно не могу.
А онда се чудим сама себи што се уопште чудим. Па своју највећу моћ, а то је усмерена пажња, ми добровољно поклањамо свему што покуша да је привуче. Поклањамо је наметљивим и безобзирним људима, увек изнова очекујући неку нормалну комуникацију, а они нам само отму пажњу, па самим тим и енергију, јер енергија иде тамо куда усмеримо пажњу. Људи који живе у градовима временом забораве како да допуне своју енергију – одласком у природу, бављењем активностима које их радују, а друге не унесрећују, радујући се туђој срећи, гајећи биљке или радећи нешто креативно... Они се окрећу најближим изворима енергије, а то су други људи.
Познајем људе који чак и лепе вести саопштавају уз уздах као да најављују неку велику катастрофу, а када се сви око њих узнемиримо чекајући да чујемо о чему се ради, они као да се засијају док се ми остали некако издувамо. Дуго сам се питала зашто ми се и даље дешавају сусрети са таквим људима иако сам их свесна, а онда сам схватила да су то свакодневна тестирања не бих ли још више ојачала своју свесност. То ми је као нека свакодневна хигијена - као што се свак дан умивам тако и сваки дан вежбам да чувам своју енергију, да је не разбацујем олако и да је усмеравам са пажњом на оно што је за добробит моју и свих око мене.
Зато врло ретко гледам ТВ серије и сличне упијаче пажње за које се мисли да „одмарају мозак“ а у ствари га пуне потпуно непотребним и бескорисним, често и штетним садржајем, јер чим је пажња на нешто усмерена, мождани таласи прелазе у ткзв. Алфа стање у којем је мозак пријемчив за хипнозу и онда само упија све што му се са разних екрана сервира. А са екрана долази све мање смисленог садржаја.
Све ређе реагујем на људе и на ствари које не заслужују моју пажњу и тако чувам своју животну силу свесна да је људска пажња највећа људска моћ и вредност због које се управо води велики и немилосрдан светски рат. Храним својом пажњом само оно што додаје вредност мом животу и вежбам то свакодневно чувајући своју енергију за себе и људе око себе како бисмо креирали лепши свет у којем желимо да живимо.
