Поред здраве исхране и правилне суплементације, потребно је знати које лекове мајка сме да користити када доји, јер одређена концентрација лека прелази и у мајчино млеко, па самим тим и у систем органа за варење бебе.
Општи принцип током дојења и примене лекова јесте да у периоду дојења могу да се користе само лекови који су неопходни у терапији за контролу болести, а неће негативно утицати на развој бебе.
Уколико је примена ипак неопходна, појединачну дозу лека узети непосредно пре најдужег интервала спавања бебе, уобичајено након подоја пред вечерње спавање. Када се примењује већи број доза, дојење обавити непосредно пре наредне дозе лека, водећи рачуна о временском интервалу између последње дозе лека и дојења.
Магистра Емилија Трбовић из Фармацеутске коморе Србије каже како се у групи лекова који делују на кардиоваскуларни систем најчешће користе они за лечење повишеног крвног притиска, односно антихипертензиви. Међу њима постоје лекови којима се даје предност за избор током дојења. То су лекови за које постоје подаци о “релативној дози којој је дете изложено”.
„Уколико су ове вредности ниске, испод 10 одсто, онда је лек безбедан за здраво дојено дете, што је случај код 90 одсто лекова који се користе у савременој фармакотерапији, у складу са недавно објављеним Националним смерницама за примену лекова у периоду дојења. Познавање нежељених ефеката лека и утицаја које лек може да има на дојену бебу од великог је значаја. Зато се у случају да је лек неопходан у терапији, ради лечења болести мајке, код бебе прати раст, развој и добијање на тежини. С друге стране постоје лекови чије се примена током дојења не препоручује, или због недовољно доказа о безбедној примени или због негативног утицаја на дојену бебу„, објашњава Трбовић.
Тако на пример, антиаритмици су лекови који се користе у лечењу аритмија и неопходни су у терапији, али се међу њима даје предност онима који су дозвољени током дојења и неће утицати негативно на раст и развој бебе.
„Амјодарон се користи у лечењу аритмија и не препоручује током дојења, јер због саме структуре лека може негативно да утиче на кардиоваскуларни систем дојене бебе и функцију штитне жлезде. Антикоагуланси су лекови који се користе у лечењу поремећаја згрушавања крви и уколико се примењују поткожно могу се примењивати током дојења. То су лекови који се због својих хемијских карактеристика неће излучивати у млеко у високој мери и самим тим су безбедни током дојења. Код дојиља које примењују антикоагулансе потребно је редовно пратити параметре крвне слике и саветовати их да се у случају појаве крварења из носа, десни, у оку, хемороида или настајању модрица јаве лекару или фармацеуту„, прецизираТрбовић.
Она појашњава да слично важи и за диуретике, који се користе у лечењу повишеног крвног притиска.
„Њихово коришћење током дојења може смањити ниво млека код мајке, па се препоручују уз опрез и праћење, ако су у терапији неопходни. Дојење је најлепши период у животу мајке и бебе и треба да се одвија без страха и оптерећења. Зато је важно да маме приликом преузимања лекова, суплемената и биљних лекова у апотеци, обавезно нагласе фармацеуту да доје бебу, како би добиле адекватан савет и препоруку у погледу безбедности примене лекова током дојења„, саветује Трбовић.
Љ. Петровић
