ПСИХОТЕРАПЕУТ ПОРУЧУЈЕ Слободно причајте сами са собом!

Некад су људи с подсмехом гледали на оне који разговарају сами са собом, али психијатри истичу да је то погрешно и да би свако требало да ступи у контакт са својим унутрашњим ја.
1
Фото: pixabay.com

Свако разговара са собом на свесном или несвесном нивоу. Сваки пут кад у себи поновимо: „Закаснићу”, или „Ова хаљина ми баш добро стоји”, обратили смо се сами себи. За некога је то само мисао која пролети, а други ће те тврдње изрећи на глас.

- Изражавајући поједине мисли наглас омогућавамо себи боље разумевање садашњости и будућности те би сви то требало да радимо - тврди психотерапеуткиња, клиничка социјална радница и ауторка више књига с подручја психологије Лиса Ферентз. Управо се том методом она служи како би својим клијентима усадила позитивну слику о себи те о дану који је пред њима.

- Нема ништа важније од начина на који разговарамо са собом јер се унутрашњи монолог одражава на све наше подсвесне мисли, емоционална стања и бихевиоралне одлуке - појаснила је Лиса. Ако сте стално критички настројени, или дан започињете с негативним ставовима, отежавате себи могућност да у том дану доживите нешто позитивно. Човек који не разговара са самим собом, нема унутрашњи дијалог, нема ни савест ни право ја. Најчешће се тај разговор обавља у самоћи и зато је она пресудна. Без самоће нема човека, промашен је. Та самоћа није исто што и усамљености. Тек у самоћи са унутрашњим ја, човек долази прво к себи да би касније могао доћи и неком другом. Разговори о кашњењу или како нам нешто стоји су тривијални, али разговори у којима је човек сам себи тема, оно су што нас дефинише. Неважно је да ли је то разговор у себи или наглас, као што је неважно и који је део дана. За неке људе је то ментална хигијена налик молитви, па онда разговарају сами са собом ујутру како би започели дан и то су обично подстицајни разговори о томе ко сам, шта сам и где сам данас, а увече су то разговори налик свођењу рачуна, јесам ли или нисам.

Лиса Ферентз својим клијентима саветује да записују мисли о томе на чему су све захвални, шта сматрају својим јаким странама, које су им позитивне стране. Тада им каже да стану пред огледало и то што су написали изговоре наглас, сами себи.

- Не одустајте чак и ако вам се то чини глупо. Као и с другим стварима, кад се једном увежбате и овој методи приступите с позитивне стране, открићете да је то јако једноставно. Води нас кроз живот били ми тога свесни или не - казала је Ферентзова. Чак је и студија Универзитета Летбриџ потврдила да су студенти који су себи говорили позитивне ствари успели да промене своју перспективу, ставове и реакције на надражаје из околине. Ферентзова стога саветује људе да себи и гласно тепају или дају подстицај јер нам то нам даје снагу да се суочимо с изазовима који су пред нама. То спортисти често чине уочи и током такмичења. То не значи да је пожељно на глас изговарати фрустрације. Изговарајући негативне мисли на глас може имати супротан учинак. Умјесто тога др Лиса Ферентз препоручује људима да, кад су већ артикулисали шта их мучи, одлуче да ли има смисла задржати такве мисли или је то нешто преко чега можемо прећи и заборавити на то.

EUR/RSD 117.1415
Најновије вести