Срби воле суплементе, Немци домаће лекове, Руси спрејеве

БАД ВИЛБЕЛ: Кад опсете да су близу прехладу Срби чешће од других Европљана посежу за суплементима, Немци верују домаћим лековима у распону од чаја до термофора, а Руси спрејевима за нос и комбинованим производима, резултати су репрезентативне здравствене студије компаније Штада.
њ
Фото: Pixabay.com

Страх од болести у сталном је порасту међу Европљанима, утврдила је та компанија на основу студије спроведене са више од 30.000 испитаника у 15 европских земаља, међу којима је и Србија.

Штада је данас саопштила да у 2021. години 45 посто Европљана верује да ће брижни погледи и стигма да је онај који кине или се закашље инфициран коронавирусом, опстати и после пандемије.

Тек сваки пет испитаник верује да ће се општи страх од инфекције повући након ковида, а највише сумње је међу Италијанима где је то тек сваки пети.

Готово четири од 10 Европљана се опредељује за опробане домаће лекова као што су чај, пилећа чорба, термофор и топао кревет чим осети да је прехлада близу, а ту предњаче Немци и Аустријанци.

Сваки трећи Европљана уз то користи и додатке исхрани као што су витамини, минерали и пробиотици за јачање имунолошког система у борби против инфекције.

Три петине грађана Србије рекло је да се у великој мери ослања на суплементе, а следе Пољаци и Чеси где сваки други то чини.

Најопрезнији према суплементима су Французи и Белгијанци, где тек сваки пети за њима посеже.

Четвртина Европљана спрејеве за нос користи као одбрану, а доминирају Руси где то користи сваки други испитаник.

За ублажавање неколико могућих симптома ођедном, 16 посто Европљана посеже за комбинованим производима.

Рекордери су Руси где сваки трећи то чини, док је код Холанђана то тек сваки двадесети.

Штада наводи да је током истраживања Институт за истраживање тржишта Кантар испитао око 2.000 људи старости између 18 и 99 година из Аустрије, Белгије, Чешке, Француске, Немачке, Италије, Холандије, Пољске, Португала, Русије, Србије, Шпаније, Швајцарске, Украјине и Велике Британије.

EUR/RSD 117.2043
Најновије вести