Према подацима из истрживања чак 78 одсто Европљана тешко успева да преспава ноћ.
Испитивање је обухватило преко 30.000 испитаника у 15 земаља, међу којима је и Србија.
Спавање је основна људска потреба, попут воде и хране, указују.
Трећину живота проводимо у сну и то је драгоцено време за наше тело да се окрепи и обнови. Недовољно сна у дужем временском периоду, може озбиљно угрозити и трајно нарушити наше целокупно здравље.
Отуда брине што тек сваки пети Европљанин ноћу спава без прекида, а сваки трећи упозорава да сада спава лошије него пре пандемије ковида-19.
Највише муке са сном имају Белгијанци, а њих 46 одсто тврди да спавају лоше.
Следе Британци међу којима се осам одсто жали на бесане ноћи, а 35 процената спава лоше.
Када је Србија у питању на лош сан се жали 29 одсто грађана, што је испод европског просека који износи 35 одсто.
Како су се изјаснили у истраживању, најбоље у Европи спавају Холанђани. Њих 72 одсто сан описује као добар.
Како показује истраживање, свакодневни проблеми, анксиозност и финансијске бриге Европљане држе будним.
Жене у Европи чешће леже будне мислећи о проблемима, њих 38 одсто у односу на 29 процената мушкараца.
Свакодневне бриге најчешће ремете сан Пољацима, 47 одсто се изјаснило да има ове проблеме, док је иста мука мучи 40 одсто Шпанаца.
Не заостају ни грађани Србије од којих се 34 процента изјаснило да не може да спава због свакодневних проблема.
Чцак 31 одсто је казало да има проблем са кваитетним сном због страховања и лоших мисли, што је изнад европског просека који износи 26 одсто.
Анксиозност ипак највише мучи Италијане, па је чак 42 одсто њих ноћу будно због страхова и осећаја зебње.
Португалци, њих 25 процената не спавају због бриге о новцу. Британцима сан ремете уринарни проблеми на шта се пожалио 21 проценат грађана у испитивању.
Бука, која долази из околине је узрок несанице за 18 одсто Немцима. Французи, њих 17 одсто, као и Холанђаним њих 17 процената пожалили су се да им сан нарушава хркање партнера.
Европљани су подељени када су у питању препарати за спавање, показује Штадино истраживање.
Упркос лошем сну, пилуле или капи за спавање одбија 53 одсто Европљана, а исти је проценат и грађана Србије који тако реагују.
Још изричитији су Холанђани и Чеси који не желе никакве препарате, њих 61 одсто. Помоћ у разним препаратима за бољи сан не занима ни Румуне и Аустријанце, њих 60 одсто.
Највећи противници препарата за спавање су грађани Казахстана, њих чак 69 процената.
Страх од могуће зависности од ових препарата посебно је наглашен у Чешкој. Грађани ове европске државе који су учествовали у испитивању , њих 25 осто се изјаснило да страхује да не развијхе зависност од ових препаратам док је у Казахстану то случај са 24 одсто љуси.
Очекивање нежељених нуспојава спречава 13 одсто Европљана да узимају таблете за спавање. Идеја о куповини поменутих производа посебно је непријатна грађанима Аустрије и Белгије.
У Аустрији 22, а у Белгији 18 одсто грађана зазиру од идеје да користе таблете за спавање.
У исто време друга половина Европљана 47 одсто, свесрдно подржава употребу препарата за спавање.
Предњаче Шпанци са 59 процената, Италијани са 58 и Пољаци 57 одсто испитаника.
У Србији 47 процената грађана поменуте препарате сматра корисним, међу којима њих 26 одсто истиче да би их користили искључиво уз препоруку лекара.
Интересовање за препарате за спавање на бази ЦБД-а, умирујућег састојка екстрахованог из листова женске биљке конопље, и корелацији је са годинама испитаника.
Међу Европљанима старијим од 55 година, њих 42 одсто могу да замисле да користе ове препарате, док је тај проценат знатно виши код оних од 18 до 34 године и износи 55 процената.
Страх од могуће зависности најчешћи је разлог за опрез према производима на бази ЦБД-а, баш као што је то случај са свим осталим препаратима за спавање.
