– Рекла бих да вино и љубав иду једно уз друго. Мислим да је љубав једна од најважнијих ствари. За вино је потребна љубав, али и обрнуто. Да би се направило добро вино технолог, енолог или винар мора да воли то што ради. Вино је увек одраз оног ко га ствара – открила нам је веома цењен технолог вина Татјана Ђуричић из Новог Сада.
Заиста, љубав је есенција нашег живота и услов за раст. Она је активна људска снага, снага која пробија зидове који раздвајају човека од његових ближњих, која га сједињује с другима – сматра познати психолог и филозоф Ерих Фром у својој књизи „Умеће љубави”. У психологији постоје и други истраживачи и теоретичари који су љубав покушали да рашчлане на више компоненти, један од њих је и амерички психолог Роберт Стернберг.
– Према његовој теорији партнерска љубав се састоји од три компоненте: блискост, страст и оданост. Под блискошћу, која је емоционална компонента подразумева се интимност и то је оно што ми доживљавамо када према неком осећамо љубав. Страст је мотивациона компонента, зато што она мотивише наше понашање према партнеру, а оданост је когнитивна компонента и то је наша одлука да ћемо ми дугорочно бити с одређеним партнером. Према овој теорији најуравнотеженија или најзрелија љубав је она у којој су заступљене све ове три компонeнте – објаснила нам је психолог др Дуња Цигић Гавриловић.
Али не постоји само партнерска љубав, односно само једна врста љубави. Благословени смо као бића да можемо да доживимо и пружимо разне врсте љубави. Антички филозофи, пре свега Платон и Аристотел су покушали да објасне ово комплексно осећање и дошли су до тога да постоји седам врста љубави.
Ерос – или партнерска љубав
Ерос је прворођени бог, јер је морала постојати снага и моћ која ће спојити свемир. Оваква љубав је облик „лудила“ које изазва Еросова стрела. Када нас она погоди ми се заљубљујемо и не хајемо за последице, као Парис и Хелена. Ерос је сексуална или страствена љубав, најсличнија данашњој романтичној љубави.
Ерос или његов парњак из римске митологије Купидон је супротстављен логосу, или разуму – зато га сликари од ренесансе приказују са повезом на очима. Но мора се рећи да је еротична љубав интензивна, лепа, али и пролазна. Веза изграђена на еросу такође треба да се ослања на друге облике љубави како би створила чврсту, целовиту основу како нам је објаснила Дуња Цигић Гавриловић.
Породична љубав, безусловна љубав
Антички Грци су је називали сторгом и описивали је као љубав између родитеља и њихове деце. Разликује се од већине љубави по томе што има тенденцију да буде једнострана или асиметрична. У ширем смислу, сторга је наклоност настала из блискости или зависности. Ова љубав је снажна наклоност која баш не зависи од наших личних квалитета. Може се рећи да је безусловна, јер постоји без обзира да ли се особи узвраћају емоције. За овакву врсту љубави ви не морате да поседујете одређене квалитете да бисте били вољени. То је љубав мајке према детету, сестре према брату, али и љубав вашег кућног љубимца према вама.
Пријатељска љубав - филија
За Платона пријатељска љубав трансформише ерос из жудње за поседовањем у импулс за разумевање себе, другог и света. Аристотел је веровао да је обележје пријатељства добра воља и да особа може имати добру вољу према другом из једног од три разлога: да је користан; да је пријатан; а пре свега да је добар, односно разуман и честит. Пријатељства заснована на доброти повезана су не само са обостраном користи, већ и са дружењем, поузданошћу и поверењем.
Прави пријатељи заједно настоје да живе истинитије и пуније животе. Они нам указују на наше недостатке и грешке. Нежни су или груби како захтева ситуација, али су увек пуни подршке и разумевања. Кроз пријатељску љубав ми се као бића мењамо набоље, растемо и развијамо. Зато је ова љубав изузетно важна.
Универзална, несебична љубав - агапе
Ово је јединствена врста љубави, она је несебична, упућена је свим бићима и Богу. Може се рећи да агапе обухвата и савремени концепт алтруизма, који се дефинише као несебична брига за добробит других, која се зове и милосрђе.
Многи људи сматрају да је агапе нека врста духовне љубави и изражава се кроз медитацију, интуицију, духовност и љубав према природи. У данашњем свету агапе можете замислити као врсту љубави која не очекује апсолутно ништа а заузврат чини само да се осећате добро.
Разиграна, кокетна љубав – лудус
Лудус је разиграна или непосвећена љубав. То може укључивати активности као што су задиркивање, флертовање, завођење. Фокус је на забави, а понекад и на освајању, без обавеза. Овакве везе су необавезне, незахтевне и некомпликоване, али уз све то могу бити веома дуготрајне. Лудус најбоље функционише када су обе стране зреле и самодовољне.
Посвећеност, дуготрајна љубав
У овој врсти љубави која се на старогрчком називала прагма поента је на дужности и нечијим (дугорочним) интересима. Сексуална привлачност је у другом плану у корист личних квалитета, компатибилности и заједничких циљева. У данима уговорених бракова, прагма је морала бити веома честа. Мада сада није у моди, и потпуно је супротна романтичној љубави, ње и даље има, а највидљивија је код неких познатих личности и политичких парова. Пример овакве врсте љубави су Симон де Бовоар и Жан-Пол Сартр. Прагма представља стално неговање међусобне блискости. То је зрела и, у данашње време, помало ретка љубав.
Љубав према себи
Самољубље је врста љубави које може бити здраво или нездраво. Охолост је веома слично нездравом самољубљу. Самољубље може да се претвори у нарцисоидност и ароганцију. С друге стране, здраво самољубље је сродно самопоштовању, које је когнитивна и емоционална процена наше сопствене вредности. То је матрица кроз коју мислимо, осећамо, делујемо и размишљамо о нашем односу према себи, према другима и према свету.
У свакодневном језику, самопоштовање и самопоуздање обично се користе наизменично. Међутим, самопоштовање и самопоуздање не иду увек руку под руку. Конкретно, могуће је бити високо самоуверен, а ипак имати веома ниско самопоштовање, као што је, на пример, случај са многим познатим личностима.
На крају се може рећи да постоји нека врста порозности између ових седам врста љубави, које се непрестано преливају и прелазе једна у другу. За античког филозофа Платона љубав има за циљ лепе и добре ствари, а на врху је мудрост која нас чини трајно срећним.
Марина Јабланов Стојановић
