НИЈЕ ОБИЧНА БИЉКА ВЕЋ НАЈВЕЋИ ДАР ПРИРОДЕ Побеђује упале и бактерије, враћа снагу, штити памћење СА ЊОМ СУ ЛЕЧИЛИ КРАЉЕВЕ И РАТНИКЕ
Једна од најздравијих биљака коју многи сматрају најбољим природним антибиотиком и антисептиком.
Реч је о жалфији, кадуљи или питомом пелину.
Латинско име жалфије, „Салвиа officinalis“, потиче од речи „салваре“, што значи спасити или излечити, а у својим делима наводили су је сви антички писци који су се највише бавили темама из области медицине. Римљани су је још пре 2000 година веома ценили и на разне начине употребљавали за лечење.
Цела биљка је врло ароматична и својственог мириса, у Србији природно расте само у Сићевачкој клисури. Од жалфије се користи искључиво лист, а најлековитији лист се добија кад жалфија почне цветати, а то је најчешће у мају.
У прошлости људи су чешће користили моћи биљака, па је жалфија била главни састојак у смесама за балзамовање у гробницама фараона. У старој Грчкој је коришћена за лечење крварења, грознице, камења у бубрегу, али и нередовну менструацију. У прошлости се садила у скоро свакој башти, а како се сматрало да лечи скоро све болести, добила је статус свете биљке.
Иначе, жалфија садржи етарска уља салвиол, пинен, цинеол, борнеол, камфор, затим танине, горке супстанце, протеине, скроб, калцијум оксалат, соли фосфорне киселине, соли калијума и калцијума.
Вековима уназад, жалфија се користила против промуклости, упале грла и ждрела, а чај се спремао за оболеле од туберкулозе. Због њеног повољног дејства на усну дупљу, екстракт жалфије често додаје и у пасте за зубе. Жалфија је ефикасна и код болести органа за дисање јер поспешује избацивање слузи.
Жалфија као чај изузетно је ефикасна код дијареје, болова и грчева у желуцу. Такође, може да утиче на лечење реуматизма, гихта и нервних поремећаја који су повезани с овим болестима.
У лекарским студијама је откривено да ова биљка кочи ензим ацетилхолинестеразу, који негативно утиче на памћење. Научници верују да се жалфија име антиоксидансне, противупалне и хормонима сличне карактеристике, које могу да помогну у лечењу деменције и Alchajmerove болести.
Карло Велики је законом наредио да се у сваком манастиру мора узгајати по стотинак различитих врста лековитих биљака, а жалфија је била на првом месту.
Зато се у народној медицини жалфија користи за јачање нерава, али и чишћење крви и против реуматизма и свих запаљења.
Иначе, жалфија се може користити и у кулинарству као зачин јер поспешује варење, лучење жучи и смањује надимање. Због свог антимикробног деловања користи се у антивирусним мастима против херпеса.
Неки лекари жалфију користе и код грчева, болести кичмене мождине, болести жлезда и тремора. Измрвљено лишће жалфије чак може помоћи код уједа инсеката.
