Шта све крије шоља из које пијете кафу у кафићу? ЕВО ДА ЛИ МОЖЕТЕ "ПОКУПИТИ" ЖВАЛЕ
Неки људи кажу да не могу да полижу кашику после друге особе, а да не добију „жвале“ или херпес. Исто важи и за кафиће.
Када се појави нелагодно пецкање и затезање усана, многи Хрвати прво помисле на последњу кафу коју су попили у кафићу.
„Кад сам радила у кафићу, стално сам имала жвале на уснама. Осећала сам се прљаво. Од тада у кафићу пијем искључиво преко сламке“, признала нам је бивша конобарица и додала:
„Опште је било питање хигијене у том кафићу, јер су власници штедели на свему, па како није било довољно шоља, понекад би их испрали само рукама“, појаснила је.
Да ли је могуће ‘покупити’ жвале у кафићу?
„Жвале“ су колоквијални назив за ангуларни хеилитис – упалу коже једног или чешће оба кутка усана. Стање се манифестује црвеним и испуцалим угловима усана који боли, пеку и затежу.
Ангуларни хеилитис настаје због задржавања слине у угловима усана. Слина влажи и оштећује кожу, стварајући погодан простор за инфекцију микроорганизмима. Првенствено је реч о гљивици Candida albicans, која је део нормалне флоре усне дупље, и бактерији Staphylococcus aureus, која живи на кожи. Микроорганизми у оштећеној кожи изазивају упалу са описаним симптомима.
Важно је напоменути да ангуларни хеилитис није заразан, односно „жвале“ се не преносе преко шоља, чаша или контакта са лицем.
Исто важи и за вирус херпеса, који брзо угине изван организма. На сувим површинама преживљава врло кратко. Најчешћи пут преноса херпеса је директан контакт кожа-на-кожу (нпр. љубљење) или контакт са свеже избијеним пликовима, док дељење чаша или прибора носи теоретски врло мали ризик, али у пракси готово никад није узрок заразе.
На друштвеним мрежама већ смо читали како неки конобари наводно пљуну у пиће гостију. Теоретски, ако би неко намерно пљунуо у кафу, могуће је пренети неке бактеријске инфекције, али не „жвале“ и херпес. Права опасност од пљувачке у кафу је бактеријска контаминација (нпр. стрептокок, стафилокок, цревне бактерије).
Потенцијалне инфекције из пљувачке укључују бактерије из уста, које могу изазвати упалу грла или коже, а ретко и озбиљније инфекције код здравих људи. Анаеробне бактерије из усне дупље могу изазвати непријатан укус или пробавне сметње.
Цревне бактерије, ако особа има лошу хигијену, могу изазвати пролив и повраћање.
Вируси који се преносе слином укључују Epstein-Barr вирус (изазива мононуклеозу) и цитомегаловирус, чији је пренос могућ, али ређи. Особе могу бити заражене и гљивицама (Candida), које су обично безопасне код здравих људи.
Шта радити ако се појаве „жвале“?
Ако добијете „жвале“, нежно мажите погођено место балзамом, неутралним, без мириса и боја, избегавајте лијање усана и јако зачињену или киселу храну док не зацеле.
Ако се појаве пликови, највероватније је реч о херпесу, када помажу антивирусне креме. Ако црвенило траје дуже од недељу дана, појави се гној или бол, свакако посетите лекара – могуће је да је реч о гљивичној или бактеријској инфекцији.