У ТРЦИ СА РАКОМ НИСУ СВИ ПОБЕДНИЦИ Истраживања откривају ко ће преживети уз имунотерапију ЗАШТО НА НЕКОГ НЕ ДЕЛУЈЕ

Нажалост, у овом тренутку, велики људи са раком не реагује позитивно на имунотерапију.

Код многих пацијената се болест поново јавља, а код неких долази до значајних нежељених ефеката, попут болне упале у цревима, кожи или плућима. 

Циљ новог истраживачког програма, вредног више милиона евра је да открије зашто најмање половина свих пацијената не реагује на имунотерапију или пати од исцрпљујућих нуспојава.

Алексу је меланом дијагностикован 2012. године. Оперисан је, али се болест три године касније проширила на његове лимфне чворове. Неколико пута је био подвргнут хируршком захвату како би се тумор уклонио. Уследило је лечење радиотерапијом, а потом и имунотерапијом. 

„Завршио сам радиотерапију и моји снимци су били чисти, али мој рак се вратио за нешто мање од две године. Понуђена ми је имунотерапија и она ми је у потпуности спасила живот", испричао је 42-годишњи Грин. 

Да није било имунотерапије, „умро би 2019. године", бар се тако претпостављало, остављајући иза себе супругу и двоје деце, тада четири и седам година. 

„Тај третман ми је променио живот, у ремисији сам већ осам година и водим нормалан и активан живот", каже он. 

Али Алекс упозорава да третман није једноставан. 

„Иако су резултати лечења били невероватни, сусрео сам се са неким тешким изазовима. Јавили су се значајни нежељени ефекти, због чега сам био хоспитализован две недеље. Мислим да је важно истражити нежељене ефекте имунотерапије како би третман био што ефикаснији и бољи", каже 42-годишњи адвокат који живи у Сарију, на југу Енглеске.

У истраживачком пројекту учествује 16 академских институција, Национална служба за здравство, здравствени одбори из целе Велике Британије, као и 12 компанија за бионауку и технологију. 

Научници ће се између осталог бавити и недостатком тестираних и употребљивих биомаркера. Реч је о сићушним молекулима који могу да укажу да ли ће пацијенти имати користи од датог лека или не. 

Њихово идентификовање могло би да помогне на два начина: у одабиру оних пацијената на које ће лек највероватније да делује, али и у постављању нових третмана, као што су вакцине и ћелијске терапије. 

У пројекту ће учествовати 3.000 пацијената који су већ завршили лечење, и исто толико оних који тек почињу терапију широм Велике Британије од рака дојке, бешике, бубрега и коже. 

Други облици рака би могли да се додају како истраживање напредује.

Самра Турајлић је онколошкиња у болници Ројал Марсден и предводи пројекат на Институту Френсис Крик у Лондону. 

Последњих година је, како каже, направљен огроман напредак у лечењу рака применом имунотерапије. 

„Због неуспешног лечења и нежељених ефеката, услуге које пружамо многим пацијентима су још недовољне", рекла је она.

"Имамо јединствену прилику у Великој Британији да се позабавимо овим изазовом. Истраживање на овом нивоу може да нас доведе корак ближе бољим тестовима на клиници, али и да подстакне нова открића у вези са имунологијом рака и новим терапијама", указује професорка Турајлић. 

Додаје и да је циљ да се убрза испорука персонализованих лекова који сваке године погађа велики број људи широм Британије.

Пројекат финансирају између осталог владина Канцеларија за биолошке науке и Савет за медицинска истраживања. 

Ове две организације које подржавају истраживање и иновације како би се унапредила здравствена заштита у Великој Британији обезбедиле су нешто више од 10 милиона евра за овај пројекат. Додатних 15,4 милиона евра улаже индустрија. 

Одељење за науку, иновацију и технологију обезбедило је око 172 милиона евра за дијагностику и лечење рака, а читав пројекат подржава и Питер Кајл, министар науке и технологије. „Рак је болест која је донела бол, беду и сломила срце свакој породици у земљи, међу којима је и моја. Треба да искористимо партнерство владе са Националном службом за здравство, истраживачима и бизнисом, за откривање и лечење ове ужасне болести". 

„Британски научници, истраживачи и предводници индустрије имају бриљантне идеје које не само да ће побољшати наше здравље, већ ће подстаћи и нашу економију, помажући да се изгради круг за више улагања у здравство и истраживање, што ће на крају покренути подизање животног стандарда". 

(bbc.com)