ОГЛАСИО СЕ БАТУТ, ЕВО КОЈА НАМ ЗАРАЗА ПРЕТИ ИЗ ВОДЕ! Почне безазлено, а завршава упалом плућа  која обара

Легионела изазива легионарску болест, озбиљну инфекцију која се манифестује упалом плућа, и понтијак грозницу, блажу верзију, чији су симптоми слични грипу.

По подацима Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" у 2023. години у нашој земљи је пријављено седам случајева Легионарске болести, и то пет у Београду и два у Јужнобачком округу, а пријављен је и један смртни исход, који се може довести у везу са овом болешћу.

У 2024. години, по до сада расположивим подацима, у Србији је детектован један случај легионеле, и тај пацијент је излечен.

Више о томе шта је легионела, невидљива претња из воде и ваздуха у нашој одвојеној вести.

У извештају о заразним болестима за 2023. годину, у којем су и наведени горепоменути подаци о броју оболелих и смртном исходу, наводи се и да "у нашој земљи ова болест остаје често непрепозната".

- У Републици Србији није дефинисана то јест номинована на националном нивоу референтна лабораторија за легионелу, као ни лабораторија за испитивање присутности легионела у животној средини тј. у водним системима. У анализи су коришћени подаци о болести прикупљени у оквиру пасивног надзора, који организују и спроводе институти/заводи за јавно здравље на подручјима своје надлежности - наводи се у овом јавно доступном извештају.

Предлог од 6 мера 

С тим у вези стручњаци "Батута" предложили су шест мера и активности, за спречавање и превенцију легионеле, а једна од њих је и именовање ових лабораторија.

Мере и активности

Потребно увести нове одредбе у постојеће и нове прописе којима се регулише здравствена исправност воде за пиће.

Именовати на националном нивоу референтну лабораторију за Легионарску болест.

Именовати на националном нивоу референтну лабораторију за испитивање присутности Легионеле у животној средини и водним системима.

Израда стручно-методолошког упутства за надзор над Легионарском болешћу са дефиницијом случаја и условима за класификацију.

Унапређење пријављивања болести кроз Сервис јавног здравља.

Унапређење капацитета лабораторија за испитивање Легионеле у води за пиће и базенским водама.

Легионарска болест је први пут идентификована 1976. године у Филаделфији, а први идентификовани случајеви Понтиак грознице десили су се 1968. године у Понтиаку, у Мичигену, међу људима који су радили и посећивали градско одељење за здравље.

Изложеност легионелама не доводи увек до заразе. Особе са постојећим болестима, пушачи и особе старијег узраста изложени су већем ризику од инфекције овим бактеријама.

Симптоми обично почињу да се појављују од два до десет дана након инфекције, а у ретким случајевима је потребно до три недеље да би се они развили.

Симптоми легионарске болести

Нема специфичних симптома или знакова који ову болест чине другачијом од других врста пнеумонија, тако да лекари морају да обаве тестове да би потврдили дијагнозу.

Болест често почиње:

•             сувим кашљем

•             грозницом

•             главобољом

•             понекад и дијарејом или конфузијом пре појаве пнеумоније.

Температура, грозница, главобоља и болови у мишићима најчешћи су симптоми болести.

Након тога долази до појаве сувог кашља и проблема са дисањем који се могу развити у тешку пнеумонију. Код отприлике трећине болесника јавља се пролив или повраћање, а у отприлике половине збуњеност или делиријум.

Већини болесника потребна је хоспитализација и лечење одговарајућим антибиотицима.

Како се преноси болест

Легионарска болест се преноси удисањем микроскопских капљица воде (аеросола) које садрже ове бактерије. Легионарска болест се не може пренети конзумирањем воде за пиће: бактерија мора да доспе у респираторни систем дисањем или случајним удисањем у плућа. Ове бактерије живе у води и размножавају се у одговарајућим условима, нпр. у води накупљеној у вештачким водним системима при температури од 20 до 50 степени, наводе стручњаци "Батута".

Болест се не преноси са особе на особу.

Аеросоли у којима су присутне легионеле могу настати, на пример, при пуштању воде из славине или туша, при стварању мехурића у води у хидромасажним базенима или путем неких климатизацијских система.

Бактерије легионеле су прилично честе у животној средини и природно постоје у изворима воде као што су реке, језера и резервоари. Такође се могу наћи у земљишту и компосту.